141 firma skratila radnu nedelju na 4 dana: Naučnici pratili 2.896 zaposlenih, evo šta su posledice

Četvorodnevna radna nedelja, bez smanjivanja plate, česta je tema poslednjih godina. Mnogo se raspravlja o koristima i manama ovog trenda. Zbog toga je tim naučnika rešio da ispita kakav uticaj ona ima na radnike.

Proučavali su 2.896 radnika iz 141 firme iz Australije, SAD, Velike Britanije, Kanade, Irske i sa Novog Zelanda istovremeno prateći i zaposlene u 12 kontrolnih kompanija. Ceo eksperiment je trajao šest meseci.

Prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju čini radnike srećnijim, zdravijim i produktivnijim, pokazala je najveća studija na ovu temu. Takođe, tokom tih pola godine sindrom sagorevanja na poslu drastično je smanjen, zadovoljstvo radnika poslom je poraslo, a poboljšano je i fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih, piše Nature.

Autori studije su se zapitali da li bi skraćena radna nedelja od 4 dana povećala stres zaposlenih.

- Kada radnici žele da ostvare istu produktivnost, može da se desi da rade veoma brzo kako bi obavili posao, ali to bi moglo i da pogorša njihovo blagostanje. Ali to se nije desilo – rekao je Ven Fan, sociolog na Bostonskom koledžu u SAD.

Umesto toga, navodi se, nivoi stresa zaposlenih su opali.

Pripreme za istraživanje

Pre prelaska na smanjeni broj sati, svaka kompanija koja se odlučila za promenu dobila je otprilike osam nedelja da restrukturira svoj tok rada kako bi održala produktivnost sa 80% prethodnog broja radnih sati, izbacujući aktivnosti koje troše vreme poput nepotrebnih sastanaka.

Dve nedelje pre početka probnog perioda, svaki zaposleni je odgovorio na niz pitanja kako bi se procenilo njihovo blagostanje, uključujući: „Da li vas vaš posao frustrira?“ i „Kako biste ocenili svoje mentalno zdravlje?“. Nakon šest meseci novog rasporeda, ponovo su odgovorili na ista pitanja.

Sve u svemu, radnici su se osećali zadovoljnijim svojim radnim učinkom i prijavili su bolje mentalno zdravlje nakon šest meseci skraćene radne nedelje nego pre toga.

Pobednici i gubitnici?

Uobičajena kritika četvorodnevne radne nedelje je da zaposleni ne mogu da proizvedu isti rezultat za četiri dana kao za pet. Studija nije analizirala produktivnost na nivou kompanije, ali nudi objašnjenje kako radnici mogu biti efikasniji za manje sati.

- Kada su ljudi odmorniji, prave manje grešaka i rade intenzivnije – rekao je Pedro Gomes, ekonomista na Univerzitetu Birkbek u Londonu.

On bi želeo da vidi više analiza o uticajima na radne nedelje od 4 dana produktivnost zaposlenih.

Fan napominje da je više od 90% kompanija odlučilo da zadrži četvorodnevnu radnu nedelju i nakon probnog perioda, što ukazuje da se nisu brinule zbog pada profita.

Autori su takođe istraživali da li bi pozitivni uticaji kraćih radnih nedelja oslabili kada sistem izgubi na novini. Prikupili su podatke i nakon što su radnici proveli 12 meseci od početka probnog perioda i otkrili da je blagostanje ostalo na visokom nivou.

Kako se navodi, kako su se kompanije dobrovoljno prijavile za probni period, rezultati bi mogli preceniti stvarni efekat četvorodnevne radne nedelje u širem spektru kompanija. I kako su svi rezultati bili procena samih radnika, naučnici veruju da je moguće da su oni preuveličavali koristi u nadi da će zadržati svoj dodatni slobodan dan. Zato autori traže više studija sa većim uzorkom.

Studija je danas objavljena u časopisu Nature Human Behaviour.

(Telegraf Nauka/Nature)