Metanauka može da unapredi nauku – ali može biti korisna i za društvo

Istraživači koji izučavaju istraživanje moraju izbeći iskušenje da se previše zapletu u akademske sitnice.

Naučna inicijativa je pokrenuta 2. jula u Londonu. Savez za metanauku predstavlja koaliciju više od 25 fondova, akademskih grupa, kompanija i drugih institucija koje se bave metanaukom: upotebom naučnih metoda u cilju razumevanja i unapređenja same nauke.

Preporučujemo

Savez počinje s radom sad jer je zajednica dostigla kritičnu masu i širu prihvaćenost. Ovogodišnjoj inicijalnoj konferenciji prisustvovalo je više od 830 učesnika iz oko 65 zemalja. Organizatori su morali da odbijaju ljude koji su želeli da učestvuju na samitu, jednom od najvećih svoje vrste.

Međutim, Savez i brzo rastuće polje moraju odrediti svoju putanju pažljivo. Metanauka dostiže bitnu fazu razvoja u vreme kad istraživanje doživljava izuzetnu promenu: veštačka inteligencija (AI) brzo transformiše nauku, sredstva za istraživanje se smanjuju u mnogim mestima, i nauka biva politizovana i napadana.

Metanaučnici mogu doprineti rešavanju ovih problema putem odvažnih istraživanja koja pomažu nauci, ali bi trebalo da primene svoje sposonosti i za dobrobit šireg društva.

Istraživači decenijama proučavaju nauku na univerzitetskim odeljenjima za nauku i tehnologiju i na drugim mestima. Do 2010-ih, metanauka se uveliko razvila, delom zbog rastuće svesti o problemima reproduktivnosti i integriteta istraživanja, što je dovelo do poziva na reformu načina izvođenja, ocenjivanja i objavljivanja naučnih radova.

Metanauka je u suštini postala širok okvir koji obuhvata ispitivanja stručnjih ocena, reproduktivnost, evaluaciju istraživanja, uticaj istraživanja, otvorenu nauku i analizu citiranja. Takođe uključuje analizu karijernih puteva, finansiranja i nejednakosti i pravičnosti u nauci. To polje je prošle godine „eksplodiralo“, kaže Tim Erington iz Centra za otvorenu nauku u Vašingtonu.

Veštačka inteligencija u nauci bila je velika tema na konferenciji. Istraživači već koriste velike jezičke modele, oblik generativne AI, da bi ubrzali sve u rasponu od raspoređivanja sredstava za istraživanje do sintetizovanja dokaza.

Metanaučne studije mogu takođe pomoći u dokumentovanju kako AI menja nauku i pomoći finansijerima i onima koji određuju politiku da razmišljaju strateški o tome u kojim oblastima istraživanja bi AI mogla imati najveći uticaj.

Neki kreatori politike su već zainteresovani. Prošle godine je vlada Ujedinjenog Kraljevstva pokrenula metanaučnu grupu, prvu svoje vrste, baziranu u Ministarstvu nauke, inovacije i tehnologije i u organizaciji Istraživanje i inovacija UK, najvećoj državnoj agenciji za istraživanje. Grupa finansira i odobrava studije koje ispituju složenu istraživačku sredinu u cilju saznanja kako se može poboljšati.

Međutim, neki naučnici se muče da ubede svoje šefove, zabrinute zbog štete po reputaciju organizacija, da objave studije koje opisuju loše istraživačke prakse. Američke istraživačke institucije su verovatno krajnje oprezne zbog kaznenih mera državne administracije.

Potencijalna zloupotreba metanauke predstavlja dilemu: kako izneti probleme kao što je teškoća reproduktivnosti na način koji nije zloupotrebljen radi podrivanja temelja same nauke.

Međutim, guranje problema u istraživanju pod tepih bilo bi gore. Nauka je pod jakim nadzorom i to znači da je važno da istraživači raspravljaju o svim slabostima u sistemu otvoreno i da koriste rigorozne metode i podatke.

Metanaučnici bi takođe trebalo da ispitaju kako je poverenje u nauku oslabljeno u nekim zemljama i kako se može obnoviti, uključujući demonstraciju vrednosti javnog finansiranja za društvo.

Štaviše, trebalo bi da pomognu istraživačima da poboljšaju načine na koje predočavaju neizvesnost i proces istraživanja. Ako se transparentno govori o „kako“ i „šta“ nauke, to bi moglo pomoći da se odgovori onima koji pokušavaja da naruše temelje nauke, npr. kad ljudi pogrešno kažu da se naučnicima ne može verovati ako menjaju svoja mišljenja.

U suštini, metanaučnici moraju da budu odbrana od rizika preteranog fokusiranja na proizvodnju studija koje se uglavnom značajne drugim istraživačima i njihovim institucijama. Njihov rad može i mora služiti širim potrebama društva. Na sastanku je ponekad bilo više rasprave o načinima poboljšanja istraživačke proizvodnje – npr. putem brže stručne ocene – nego o načinu osiguranja da se istraživanje bavi značajnim problemima upravljanja i društva. Taj odnos mora da se menja.

Savez za metanauku želi da identifikuje i popuni takve praznine i traži partnere koji mogu doneti sveže ideje. Metanauka je u uzbudljivoj fazi tokom opasnog trenutka za svet. Metanaučnici bi trebalo da poslušaju poziv ministra nauke UK Patrika Valansa da preispitaju naučni sistem i podrže građanske potrebe.

Oni bi trebalo da upotrebe svoje sposobnosti da oblikuju i unaprede istraživanje, ali i više od toga. Moraju jednako da razmišljaju o tome kako da budu korisni za društvo. To je takođe ozbiljna odgovornost.

(Telegraf Nauka/Nature)