Zašto mladi provode toliko vremena na TikToku? Naučnici otkrivaju ključne rizike

Foto: Shutterstock/Luiza Kamalova

Sve popularnije platforme sa kratkim video sadržajem, poput TikToka i Douyina (verzija TikToka za kinesko tržište), okupljaju ogromne mase korisnika, posebno među mladima koji su privučeni kratkim i zabavnim formatom. Istraživanje objavljeno u časopisu Computers in Human Behavior sugeriše da postepeno rastuća popularnost ovih platformi nosi sa sobom i ozbiljne rizike, posebno za mlade sa nepovoljnim iskustvima iz detinjstva, piše PsyPost.

Na uzorku od preko 11.000 kineskih studenata, istraživači su identifikovali vezu između traume iz detinjstva i zavisnosti od ovih video formata, ističući važnost prevazilaženja stresa i zadovoljstvo životom u sprečavanju takvih zavisnosti.

Preporučujemo

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta geonauka u Vuhanu, predvođeni vanrednim profesorom psihologije Hai Huangom, istražuje zašto su mladi toliko podložni zavisnosti od kratkih video-sadržaja.

- U Kini, korisnici kratkih video-formata sada čine čak 96,4% ukupne internet populacije - navodi Huang, objašnjavajući kontekst studije i motivaciju istraživačkog tima za analizom uticaja traume iz detinjstva na ponašanje u digitalnom svetu.

S obzirom na popularnost kratkih video-sadržaja, koje dodatno podstiču algoritmi za personalizovanu preporuku sadržaja, mladi sve više pokazuju simptome zavisnosti, uključujući fizičke, psihološke i socijalne disfunkcije.

U istraživanju je učestvovalo 11.425 kineskih studenata iz Vuhana, prosečne starosti nešto preko 20 godina, ravnomerno podeljenih prema polu i akademskim sferama. Prvi korak tima bio je prikupljanje podataka o detinjstvu učesnika, korišćenjem upitnika koji je obuhvatao različite vrste nepovoljnih iskustava, uključujući zanemarivanje, zlostavljanje, disfunkciju porodice i izloženost nasilju izvan doma.

Zanimljivo je da su mladi sa pet ili više tipova nepovoljnih iskustava imali čak 4,7 puta veći rizik od zavisnosti u poređenju sa onima bez ovih iskustava. Takođe, istraživači su merili otpornost učesnika, odnosno njihovu sposobnost prilagođavanja i prevazilaženja stresa, kao i životno zadovoljstvo kako bi procenili opšti stav prema životu. Na kraju, zavisnost od kratkih video formata procenjena je prilagođenim upitnikom za internet zavisnost, kojim su ispitana ponašanja poput žudnje, povlačenja i poteškoća u smanjenju vremena provedenog na platformi.

Analiza rezultata pokazala je da studenti koji su prošli kroz traume iz detinjstva, posebno oni sa iskustvom zanemarivanja i zlostavljanja, češće pokazuju znake zavisnosti od kratkih video sadržaja. - Nepovoljna iskustva iz detinjstva, posebno ona koja uključuju nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, imaju jači uticaj u poređenju sa drugim vrstama negativnih iskustava - istakao je Huang.

Povećan rizik dodatno naglašava potrebu za razumevanjem ove povezanosti kako bi se u budućnosti smanjila verovatnoća razvoja zavisnosti.

Interesantno je da otpornost i životno zadovoljstvo deluju kao zaštitni faktori protiv zavisnosti od kratkih video formata. Studija pokazuje da studenti sa sposobnošću prevazilaženja stresa i zadovoljstvom životom ređe pribegavaju platformama kao što je TikTok za brzo zadovoljenje i beg od stvarnosti. U suprotnom, oni sa nižim nivoom ovih osobina često koriste kratke video formate kao način da se nose sa nerešenim emocionalnim stresom.

- Od naših nalaza može se razumeti da nepovoljna iskustva iz detinjstva predstavljaju značajan faktor rizika za zavisnost od kratkih video formata -- istakao je Huang za PsyPost.

Istraživački tim ističe da su prevencija trauma iz detinjstva i jačanje otpornosti i životnog zadovoljstva ključni faktori u sprečavanju zavisnosti od kratkih video formata kod mladih. Ipak, autori upozoravaju da studija ima ograničenja jer je sprovedena metodom poprečnog preseka, pa tako ne može dokazati uzročno-posledičnu vezu između traume i zavisnosti.

Da bi se dublje razumela ova veza, istraživači predlažu buduća istraživanja koja bi pratila ponašanje mladih u dužem vremenskom periodu kako bi se preciznije utvrdilo kako traume iz detinjstva utiču na ponašanje na mreži tokom vremena. Takođe, proširenje uzorka na mlađe osobe i one van univerzitetskog okruženja moglo bi pružiti sveobuhvatniji uvid u to kako rana životna iskustva oblikuju ponašanje u digitalnoj sferi.

(Telegraf Nauka / PsyPost)