Povezanost traumatičnih iskustava u detinjstvu povećava rizik zlostavljanja starijih osoba

Foto: Shutterstock

Postoji snažna veza između nepovoljnih iskustava u detinjstvu (ACEs) i rizika od zlostavljanja starijih osoba, pokazalo je istraživanje grupe japanskih naučnika, uključujući istraživače sa Univerziteta u Tokiju, piše Neurosciience news.

Studija je anketirala preko 13.000 ljudi i pokazala da su osobe koje su preživele različite oblike zlostavljanja, zanemarivanja, ili disfunkcionalnog porodičnog okruženja u detinjstvu, kasnije u životu sklonije da zlostavljaju starije osobe. Ovaj fenomen je nov jer je ranije bilo poznato da se trauma prenosi sa roditelja na decu, dok novo istraživanje pokazuje da se može proširiti sa dece na starije generacije.

Preporučujemo

U istraživanju sprovedenom u Japanu, koje je obuhvatilo 13.318 muškaraca i žena starosti od 20 do 64 godine, otkriveno je da 8,5% ispitanika koji su imali ACEs priznaje da su zlostavljali osobe starije od 65 godina. Ispitanici su prijavili različite oblike zlostavljanja, uključujući fizičko nasilje i verbalno zlostavljanje. Zanimljivo je da je gotovo polovina anketiranih priznala da nije imala ACEs, dok je 36% ispitanika imalo jedno nepovoljno iskustvo, a 14% dva ili više. Što je veći broj ACEs, to je veći rizik od zlostavljanja starijih. Tako je rizik od nasilja bio tri puta veći kod ljudi sa jednim nepovoljnim iskustvom, dok je kod onih sa dva ili više bio gotovo osam puta veći u poređenju sa onima bez takvih iskustava.

Nepovoljna iskustva u detinjstvu obuhvataju širok spektar traumatičnih događaja i situacija. Među njima su interpersonalni gubitak (gubitak roditelja ili razvod), porodična psihopatija (mentalne bolesti roditelja, nasilje u porodici), fizičko i emocionalno zlostavljanje, kao i zanemarivanje. Svaka od ovih trauma ostavlja dugotrajne posledice na mentalno i fizičko zdravlje pojedinca, čineći ga ranjivijim za nasilničko ponašanje u odrasloj dobi.

Jedan od ključnih faktora koji doprinosi pojavi nasilja nad starijima kod osoba sa ACEs jeste njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Depresija i druge mentalne bolesti igraju važnu ulogu, kao i subjektivni osećaj lošeg fizičkog zdravlja. Naučnici su takođe ispitali uticaj socijalnih faktora, uključujući bračni status, prihode i stambene prilike, kao i pitanje da li ispitanici izlaze iz kuće bar jednom mesečno. Ispostavilo se da i ovi faktori igraju manju, ali ipak značajnu ulogu u riziku od zlostavljanja.

Studija je otkrila da nisu sve osobe koje su preživele nepovoljna iskustva tokom detinjstva automatski sklone nasilju. Iako ACEs značajno povećavaju rizik, postoje i drugi faktori koji mogu ublažiti te efekte. Naučnici se nadaju da će buduća istraživanja otkriti koji su to "zaštitni" faktori i kako oni mogu pomoći da se prekine ciklus nasilja.

Interesantno je i da je ovo istraživanje jedno od prvih koje se bavi fenomenom nasilja "prema starijima", objašnjava autorka studije Čie Koga sa Univerziteta u Tokiju. Koga je istakla da je u japanskom društvu ukorenjeno mišljenje da je nasilje isključivo odgovornost osobe koja ga počini, dok njena studija ukazuje na to da socioekonomski i psihološki faktori igraju veliku ulogu u stvaranju nasilničkog ponašanja.

- Verujem da je nasilje često poslednji način na koji pojedinac pokušava da zaštiti svoje dostojanstvo, naročito u sredinskim uslovima koji su vrlo stresni – kaže Koga.

Zaključak studije jasno ukazuje na to da se ciklus nasilja može proširiti i na druge ranjive grupe, uključujući starije osobe. To dodatno naglašava važnost preventivnih programa i politika koje ciljaju na prekidanje međugeneracijskih obrazaca nasilja. Koga navodi da je ovaj rad važan doprinos epidemiologiji nasilja, s obzirom na to da takva istraživanja nedostaju, naročito u društvima poput japanskog, gde je tema nasilja često tabu.

Ovo istraživanje ističe neophodnost dubinskog razumevanja kako traumatična iskustva u detinjstvu oblikuju ponašanje u kasnijem životu. Iako su ACEs prepoznati kao uzrok prenošenja generacijskog nasilja, važno je prepoznati da svi ljudi koji su preživeli takva iskustva ne postaju nasilnici. Razvijanjem podrške i preventivnih mera moguće je prekinuti ovaj začarani krug i sprečiti širenje nasilja na sve ranjive grupe, uključujući starije generacije.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)