Prava katastrofa dogodila se pre 115 miliona godina: „Struktura plamena“ i ćilibar s morskog dna su dokaz

Ćilibar koji se nalazi na morskom dnu mogao bi sadržati tragove cunamija od pre 115 miliona godina. Formacije u smoli drveća ukazuju na masivne talase koji su usisali šumu u more, navodi studija objavljena u žurnalu Scientific Reports.

Ploča smeđe-sivog kamena u kamenolomima u Severnom Japanu prekrivena je slojem zlatnog ćilibara, a fosilizovana smola drveća je nastala usled masivnog cunamija, sugerišu istraživači koji su učestvovali u studiji, prenosi Science news.

Preporučujemo

Ovi sedimenti, otkriveni iz kamenoloma u Japanu, nekada su bili na dubokom morskom dnu. Formacije u zlatnoj smoli ukazuju na drevne cunamije, navode učesnici studije. Talasasti obrasci u ćilibaru starom 115 miliona godina ukazuju na to da je davno cunami poplavio današnji severni Japan.

Ćilibar čudnog oblika

Naučnici su nedavno analizirali sedimente vađene iz rudnika peska na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido. Geolog iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju u Cukubi, u Japanu Aja Kubota rekao je da je to nalazište, koje se nalazilo na dnu Tihog okeana pre otprilike 115 miliona godina, donelo neočekivano otkriće.

- Pronašli smo čudan oblik ćilibara - ističe Kubota.

Geolog u Vašington Si Grantu u Sijetlu i u Centru za istraživanje cunamija Nacionalne uprave za okeane i atmosferu Keri Garison-Lejni objašnjava da su slojevi ćilibara, sa karakterističnom narandžastom nijansom, ležali ispresecani sa tamnijim slojevima peščara.

Ističe da su analize vizuelnim i ultraljubičastim svetlom otkrile da se ćilibar na čudan način isprepliće sa peščarom.

- Konkretno, fosilizovana smola formira oblike poznate kao „strukture plamena“. Ovi oblici, koji podsećaju na plamen ili talase koji se uzdižu, formiraju se kada se materijal različitih gustina vertikalno taloži. Generalno, oni će se formirati kada se gušći sloj taloži preko mekšeg sloja – rekla je Keri Garison-Lejni.

Tim je zaključio da uočavanje takvih „strukture plamena“ sugeriše da je ćilibar morao biti mekan kada je taložen na morskom dnu, tako da se isprepletao sa peščarom.

Učesnici studije objašnjavaju da pošto se smola drveća formira na kopnu i stvrdnjava za samo oko nedelju dana kada je izložena vazduhu, nešto je moralo brzo transportovati tu svežu smolu u more i poslati je na dno okeana, gde je ostala dovoljno mekana da formira „strukture plamena“ pre nego što se na kraju fosilizovala.

To saznanje, povezano sa istovremenim otkrićem tima fosilizovanih biljnih ostataka i drveta dužine preko jednog metra u istim sedimentima, navelo je Kubotu i njene saradnike da pretpostave da vide posledice nekoliko drevnih cunamija, od kojih je svaki taložio sloj drveta bogatog smolom na morskom dnu.

Isključene poplave

Istraživači su isključili manji događaj poput poplave, jer analizirani sedimenti nisu pokazivali karakterističan potpis poplave većih čestica na vrhu manjih čestica.

Garison-Lejni ističe da je novo razmišljati o korišćenju ćilibara kao indikatora drevnih cunamija, ali ističe da je potrebno više dokaza pre nego što se ovaj slučaj zatvori. Za početak, cunami bi uticao na široko područje, tako da je ispitivanje većeg dela ovih naslaga ćilibara važno.

Garison-Lejni je takođe skeptična prema ideji da bi smola drveta ostala mekana kada bi bila izložena hladnim vodama dubokog okeana.

Cunami mogu biti razorni i, za sve živo u blizini, često zastrašujući. Ali fizička šteta koju nanose ovi džinovski talasi na kraju erodira, obično ostavljajući malo dokaza o svom prolasku. Kao rezultat toga, postoje oskudni zapisi o cunamijima koji sežu dalje od trenutne geološke epohe, koja je počela pre otprilike 12.000 godina.

Tu dolazi do izražaja ćilibar. Smola drveta je poznata po svojoj izdržljivosti, a mnogo toga je naučeno iz drevnih uzoraka supstance i stvorenja koja su imala nesreću da budu zarobljena u njoj.

(Telegraf Nauka/Tanjug)