Vreme čitanja: oko 1 min.
Najstariji obojeni molekuli na Zemlji su ružičasti
Vreme čitanja: oko 1 min.
Mnogo pre nego što je crna boja postala najotmenija na svetu, život na Zemlji je bio obučen u ružičasto.
Tragovi ovog dalekog doba obojenog u ružičasto još se mogu videti u fosilizovanim ostacima bakterija koje su živele u prastarom okeanu pre 1,1 milijardu godina, što ih čini najstarijim poznatim biološkim pigmentima na planeti, piše IFL Science.
Do otkrića je došlo 2018, kad su istraživači analizirali stene iz morskog sedimenta stotinama metara ispod površine basena Taudeni u Mauritaniji. Istraživači su uspeli da ekstrahuju molekularne fosile hlorofila iz fosilizovanih cijanobakterija u toj primordijalnoj steni, nadmašujući sledeće najstarije primerke za oko 600 miliona godina.
Preporučujemo
Zašto su naučnici stvorili embrion miša sa šest nogu?
Nestaje živi most ka antičkom svetu: Ovim jezikom govori svega nekoliko hiljada ljudi, preti mu izumiranje
Obično zelene boje, hlorofil je glavni pigment u fotosintetičkim biljkama i algama, ali je imao tamnocrvene i ljubičaste nijanse kad je ekstrahovan u koncentrisanom obliku iz prastarih mikroba. Nakon razblaživanja, pigment je postao ružičast, dajući uvid u moguću obojenost ranih mora.
Ružičasti pigmenti su molekularni fosili hlorofila koji su proizveli prastari fotosintetički organizmi u prastarom okeanu, kažu istraživači. Osim oživljavanja najranije poznate biološke boje, takođe su rekonstruisali sastav fotosintetičkog života u okeanima srednjeg proterozoika, koji je trajao od pre 1,8 milijardi do 800 miliona godina.
Analizom azotnih izotopskih vrednosti u fosilizovanom pigmentu utvrđeno je da su u tim prastarim morima dominirale sićušne cijanobakterije, dok su veće planktonske alge bile praktično odsutne.
Takav nalaz pomaže da se objasni zašto se složene životinje još nisu razvile u to vreme, ukazujući da vrste fotosintetičkih mikroba koje su tada postojale jednostavno nisu bile dovoljno velike da podrže visokorazvijene oblike života.
„Alge, iako mikroskopske, hiljadu puta su veće od cijanobakterija, i mnogo su bogatiji izvor hrane“, kažu naučnici. „Cijanobakterijski okeani su počeli da nestaju pre oko 650 miliona godina, kad su alge počele brzo da se šire i obezbeđuju energiju potrebnu za razvoj složenih ekosistema, gde velike životinje, uključujući ljude, mogu da napreduju“.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
