Vreme čitanja: oko 2 min.
Džinovski roboti za kišu, trgovina vodom, isušena mora, pandemije… Naučnici zamislili svet posle 2050.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim istraživača napravio je deset scenarija kako bi ljudi u narednim decenijama mogli da utiču na svet
Džinovski roboti za setvu i izazivanje kiše, mašine koje omogućuju kontrolu padavina i oluja, uređaji za analizu biljaka, trgovina vodom, zastrašujuće suše, nestanci čitavih mora, pandemije… Sve su ovo scenariji budućnosti – kako naučnici misle da bi svet mogao da izgleda posle 2050. godine.
Ljudska aktivnost sve više menja način na koji se voda kreće kroz atmosferu. Sve to moglo bi da ima dugotrajne posledice koje je teško i zamisliti. Upravo zbog toga, Patrik Kiz, vanredni profesor Državnog univerziteta Kolorada, pozvao je druge naučnike da na novi način prikažu kakva nas budućnost čeka.
- Priče su svuda i predstavljaju integralni deo ljudskih života. One pričaju nešto drugo u odnosu na grafike iz istraživačkih radova. One dozvoljavaju da se prati kako se ljudi osećaju i kako reaguju na ove promene. Ovakav rad može da natera ljude da više razmisle o tim promenama – rekao je Kiz u saopštenju Univerziteta.
Istraživanje je imalo tri različite faze, navodi on. Prvo je koristio analize teksta da u naučnim radovima o kretanju vode u atmosferi pronađe teme koje se ponavljaju. Onda je te podatke razvrstao kako bi bolje opisao interakciju ljudi i institucija sa tim kretanjem vode u atmosferi. Na kraju je zatražio od stručnjaka da zamisle svet za nekoliko decenija u kome su aktivnosti poput „sejanja oblaka“ uobičajene, kontrole kiša, oluja ili suša moguće, a drugotrajne posledice mnogo vidljivije.
Rezultat je eksperiment u naučnofantastičkim pričama sa ciljem proučavanja stvarnosti i zamišljanja čak i najčudnijih ishoda.
- Imamo osećaj da su neke verzije budućnosti verovatnije od drugih, ali moramo da shvatimo da, ako želimo da shvatimo putanju kojom se naš svet kreće, sami modeli nisu dovolni. Posebno ako pričamo o stvarima koje je teško kvantifikovati, poput kulture ili percepcije, a koje mogu imati veliki uticaj na ishod – rekao je Kiz.
On je organizovao seriju radionica sa multidisciplinarnim stručnjacima za vodi iz svih oblasti. Na kraju, razvijeno je 10 scenarija uključenih u studiju:
- Mi smo kao bogovi,
- Palaš,
- Incident sa đubrivom,
- Ponos Burme,
- Trgovina,
- Pomoć nebu,
- Previše kiše u raju,
- Igorov dnevnik,
- Bilo kakvo vreme,
- Škola je završena zauvek.
Osim toga, Kiz je radio sa umetnikom Fabiom Kominom da naprave slike koje će te scenarije pratiti i Državni univerzitet Kolorada je te slike objavio.
(Telegraf Nauka)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nebitno
Koliko zapravo bolesnih umova katastrofa
Podelite komentar