„Muzika je ogledalo društva...“: Naučnici analizirali 353.320 pesama, otkriveni trend iznenadio

Foto: Shutterstock/Melinda Nagy

Tekstovi pop, rok, rep, R&B i kantri pesama postali su prostiji, u njima je sve više besa, a reči se češće ponavljaju. To je utvrdio tim evropskih naučnika nakon analize 353.320 pesama na engleskom jeziku nastalih od 1970. do 2020.

- Okruženi smo muzikom svakog dana, ona prožima današnje društvo i ima mnogo funkcija. Primera radi, ljudi je slušaju kada im je dosadno, da popune neprijatnu tišinu, da razvijaju društvenu koheziju i komunikaciju, regulišu emocije… - naveli su autori u studiji objavljenoj u žurnalu Scientific Reports i dodali:

Preporučujemo

- Kada je reč o tome kako slušaoci odrede da li im se pesma sviđa ili ne, najistaknutiji deo muzike su reči pesama. Gledano iz različitih uglova, stihovi pesama mogu biti i forma književnog stvaralaštva. Često pisani u stihu, oni koriste poetske alate poput rime, ponavljanja, metafora i slikovitosti, pa su slični poeziji. To je posebno naglašeno kada je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost 2016. za „stvaranje novog poetskog izraza unutar velike američke tradicije stvaranja pesama“. Baš kao što se smatra da literatura oslikava društvo, stihovi pesama mogu da budu refleksija promene društvenih normi, vrednosti, emocija...

Bob Dilan je zahvaljujući svojim pesmama dobio Nobelovu nagradu za književnost… Foto: Philippe Gras / Le Pictorium / Zuma Press / Profimedia

Eva Zangerle, stručnjak sa Univerziteta u Inzbruku, u Austriji, odbila je da naglasi koji novi autori imaju prostije stihove. Ipak, naglasila je da je muzika ogledalo društva.

- Ono što vidimo u poslednjih 40 godina je drastična promena u muzičkom pejzažu, od toga kako se prodaje do toga kako se producira – rekla je ona za AFP, a prenosi Phys.org.

Tokom četiri decenije koje su proučavane menjao se i način na koji ljudi slušaju muziku – gramofonske ploče i kasete iz osamdesetih prepustile su svoje mesto diskovima devedesetih, a onda je internet doveo do striming platformi baziranih na algoritmima. Osim toga, danas se muzika više sluša u pozadini nego nekad.

- Naša studija ispitala je evoluciju tekstova pesama tokom pet decenija i u pet žanrova. Iz podataka o 353.320 pesama izvukli smo opise leksike, jezika, strukture, rima, emocija i složenosti opisa i sproveli dve analize. U suštini, otkrili smo da su stihovi postali prostiji i to u više aspekata – bogatstvu rečnika, kompleksnosti i broju stihova koji se ponavljaju. Naši rezultati potvrđuju i prezhodno istraživanje da su stihovi postali negativniji s jedne i ličniji s druge strane – naveli su autori u studiji.

Zangerle navodi da su autori stihova sve više opsednuti sobom, pa su sve popularnije reči ja i moj.

- Broj stihova koji se ponavljaju najveći je u repu, koji ima i najviše stihova. Rep pesme izražavaju veći bes nego pesme ostalih žanrova – navela je ona.

(Telegraf Nauka / Phys.org / Scientific Reports)