Vreme čitanja: oko 2 min.
Toplotni talasi su zbog klimatskih promena duži, vreliji i pogađaju više ljudi
Vreme čitanja: oko 2 min.
Zbog klimatskih promena ogromni toplotni talasi kreću se sporije po planeti i pogađaju više ljudi duže vremena na većim temperaturama u širim oblastima.
Od 1979, globalni toplotni talasi pomeraju se 20% sporije – što znači da je više ljudi izloženo vrelini duže vreme – i dešavaju se 67% češće. Nova studija otkriva da su najviše temperature toplotnih talasa veće nego pre 40 godina i da je oblast pod toplotnom kupolom obimnija, piše Phys.org.
Istraživanja pokazuju da su se toplotni talasi pojačavali ranije, ali ova studija je obuhvatnija i fokusira se ne samo na temperaturu i površinu, već i na trajanje visoke temperature i njeno kretanje širom kontinenata, kažu naučnici sa Državnog univerziteta Jute i sa Univerziteta Prinston.
Preporučujemo
Nova vrsta tvrdokrilca umalo pobrkana sa ptičjim izmetom
Ajkula je sve više u vodama Španije: Razlozi za to su pandemija i klimatske promene
Od 1979. do 1983, globali toplotni talasi trajali su osam dana u proseku, ali od 2016. do 2020. trajali su do 12 dana. Naročito je Evroazija bila pogođena snažnije, sa dugotrajnijim toplotnim talasima. Toplotni talasi su najviše usporili u Africi, dok su Severna Amerika i Australija doživele najveće poraste ukupne magnitude, koja meri temperaturu i površinu.
„Baš kao u rerni, što duže tolota traje, više se nešto peče. U ovom slučaju su to ljudi“, kažu autori. „Ti toplotni talasi putuju sporije i tako bi mogli ostati duže u regionu. Negativan uticaj na ljudsko društvo bi mogao biti ogroman i povećavati se vremenom“.
Kompjuterske simulacije pokazuju da su te promene posledica emisija gasova usled sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa koje zadržavaju toplotu. Simulacija sveta bez gasova koji izazivaju efekat staklene bašte pokazuje da ne bi mogao proizvesti ove pojačene toplotne talase zabeležene tokom poslednjih 45 godina.
Studija takođe ispituje promene u vremenskim obrascima koje doprinose toplotnim talasima. Atmosferski talasi koji pomeraju vremenske sisteme, kao što su mlazne struje, gube snagu, tako da ne pomeraju toplotne talase baš brzo – od zapada na istok na većini kontinenata.
Jedna od najdirektnijih posledica globalnog zagrevanja je jačanje toplotnih talasa, a istraživači nam daju širu sliku njihovog globalnog kretanja i interakcije sa vremenskim obrascima, naročito njihovog usporavanja.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Rana trauma skraćuje život veverica, a klimatske promene bi mogle učiniti situaciju još lošijom
Klimatske promene pospešuju invaziju tropskih riba u australijske okeanske vode
U velikoj smo opasnosti! Naš kontinent zagreva se skoro duplo brže od ostalih, prognoze katastrofalne
Bumbari sposobni da prežive pod vodom do nedelju dana
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
