Toplotni talasi su zbog klimatskih promena duži, vreliji i pogađaju više ljudi

Foto: Tanjug/AP

Od 1979, globalni toplotni talasi pomeraju se 20% sporije – što znači da je više ljudi izloženo vrelini duže vreme – i dešavaju se 67% češće. Nova studija otkriva da su najviše temperature toplotnih talasa veće nego pre 40 godina i da je oblast pod toplotnom kupolom obimnija, piše Phys.org.

Istraživanja pokazuju da su se toplotni talasi pojačavali ranije, ali ova studija je obuhvatnija i fokusira se ne samo na temperaturu i površinu, već i na trajanje visoke temperature i njeno kretanje širom kontinenata, kažu naučnici sa Državnog univerziteta Jute i sa Univerziteta Prinston.

Preporučujemo

Od 1979. do 1983, globali toplotni talasi trajali su osam dana u proseku, ali od 2016. do 2020. trajali su do 12 dana. Naročito je Evroazija bila pogođena snažnije, sa dugotrajnijim toplotnim talasima. Toplotni talasi su najviše usporili u Africi, dok su Severna Amerika i Australija doživele najveće poraste ukupne magnitude, koja meri temperaturu i površinu.

„Baš kao u rerni, što duže tolota traje, više se nešto peče. U ovom slučaju su to ljudi“, kažu autori. „Ti toplotni talasi putuju sporije i tako bi mogli ostati duže u regionu. Negativan uticaj na ljudsko društvo bi mogao biti ogroman i povećavati se vremenom“.

Kompjuterske simulacije pokazuju da su te promene posledica emisija gasova usled sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa koje zadržavaju toplotu. Simulacija sveta bez gasova koji izazivaju efekat staklene bašte pokazuje da ne bi mogao proizvesti ove pojačene toplotne talase zabeležene tokom poslednjih 45 godina.

Studija takođe ispituje promene u vremenskim obrascima koje doprinose toplotnim talasima. Atmosferski talasi koji pomeraju vremenske sisteme, kao što su mlazne struje, gube snagu, tako da ne pomeraju toplotne talase baš brzo – od zapada na istok na većini kontinenata.

Jedna od najdirektnijih posledica globalnog zagrevanja je jačanje toplotnih talasa, a istraživači nam daju širu sliku njihovog globalnog kretanja i interakcije sa vremenskim obrascima, naročito njihovog usporavanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)