Zašto polna isključivost u laboratorijama znači da su žene gubitnici u istraživanju o starenju

Foto: Shutterstock

Produženje ljudskog životnog veka je posao od više milijardi funti i smatra se najfascinantnijim naučnim izazovom u modernoj istoriji. Mađutim, ako lek za produženje života ikad bude pronađen, jedno se čini sigurnim: veoma je malo verovatno da će imati dejstvo na žene – i gotovo nezamislivo da će imati dejstvo na majke, piše Guardian.

Razlog je to što su svi laboratorijski miševi mužjaci. Polne razlike među glodarima su velike, a razlike između seksualno nevinih ženki i majki su još veće, kaže biolog Stiven Austad.

Preporučujemo

Zanemarivanje tih razlika znači da bi lek koji je testiran samo na muškim miševima imao „krajnje malu verovatnoću“ da deluje na žene, a bilo bi „manje-više sasvim slučajno“ ako bi delovao na žene koje su rađale.

Oko 75% lekova koji produžavaju životni vek miševa deluje samo na mužjake. Lekovi su razvijeni na muškim miševima i kasno testirani na oba pola, samo da bi se otkrilo da kod ženki nema efekta.

Iako istraživači znaju da ženski miševi reaguju drugačije na lekove nego muški, nije bilo studija o posebnim intervencijama koje bi mogle pomoći ženama da žive zdravije i duže.

Otrežnjujući primer je iz 1993, kad su objavljeni prvi radovi o dijetama sa niskim nivoom metionina. Rezultati su bili zapanjujući: takva ishrana je produžavala život pacova više od 40%.

Bilo je potrebno 12 godina da se uvidi da su pacovi u svim studijama bili isključivo muški i da bi možda bilo dobro izvesti testiranje i na ženskim. Pokazalo se da je ishrana koja produžava život mužjaka izazvala ranu smrt jednog broja ženki.

Muško telo je osnova biologije tokom proteklih 100 godina i ako ne izučavate ženska tela – nećete nikad ništa naučiti o njima, kaže Dženifer Gerison iz Instituta Bak za proučavanje starenja.

Ona kritikuje praktično sva istraživanja o dugovečnosti zato što je čak i nekoliko studija sa seksualno nevinim ženkama miševa ignorisalo periode kad su bile u reproduktivnom ciklusu, što se mora uzeti u obzir pošto se ženska fiziologija tada značajno razlikuje.

Još jedan problem je što su u izuzetno retkim slučajevima izučavanja ženskih miševa specijalno birane ženke koje nikad nisu rađale, čime su zanemareni brojni i trajni efekti rođenja na žensku fiziologiju.

Jedan od razloga zašto nema više napretka u produžavanju ženske zdrave dugovečnosti jeste nezainteresovabnost istraživača za to pitanje, rekao je Austad, osnivač i direktor Centra za izvrsnost u osnovnoj biologiji starenja na Univerzitetu Alabame u Birmingemu.

On kaže da se više mora uložiti u razumevanje polnih razlika „kako bismo razvili lekove korisne za oba pola. Žene zaslužuju da budu shvaćene ozbiljno. Nauka zaista mora da se promeni da bi to ostvarila“.

(Telegraf Nauka/Guardian)