Zašto neki ljudi stare brže? Identifikovani krivci – 408 gena: Da li je sledeći korak pilula protiv starenja?

Radeći kao medicinska sestra u ustanovi za negu starijih, Izabel Fut je jedno viđala svakodnevno: neki ljudi stare bolje od drugih.

Neki su ulazili u devedesete bistrog uma i očuvanog tela, dok su se drugi decenijama ranije borili sa dijabetesom, Alchajmerovom bolešću ili problemima sa pokretljivošću. Neki su mogli sa lakoćom da prebrode težak pad ili napad gripa, dok drugi više nikada nisu napustili bolnicu.

- Zašto se to dešavalo njima, a ne osobi pored njih istih godina koja je mogla da ide kući? Zaista nismo imali mnogo odgovora - rekla je Futova, koja je napustila taj posao da bi postala genetičar.

Ona je sada postdoktorantkinja na Institutu za bihejvioralnu genetiku Univerziteta Kolorada u Boulderu i u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Genetics, nudi neke tragove u odgovoru na ovo pitanje, saopštio je Univerzitet Kolorada u Boulderu.

Krhkost, starenje i geronaučna hipoteza

Futova i međunarodni tim koautora identifikovali su više od 400 gena povezanih sa ubrzanim starenjem u 7 različitih podtipova. Studija otkriva da različite grupe gena leže u osnovi različitih vrsta poremećenog starenja, poznatog i kao krhkost, u rasponu od kognitivnog pada, preko problema sa pokretljivošću, do društvene izolacije.

Ovi nalazi podržavaju ono što je poznato kao „geronaučna hipoteza“ - ideju da, kako bismo lečili višestruke hronične bolesti koje dolaze sa starenjem, moramo lečiti samo starenje.

- Da biste mogli da identifikujete tretmane za zaustavljanje ili preokretanje ubrzanog biološkog starenja, morate znati koja je biologija u njegovoj osnovi. Ovo je do sada najveća studija koja koristi genetiku u pokušaju da se to postigne – rekla je Futova, prva autorka rada.

Studija se fokusira na krhkosti, sveobuhvatnom terminu za „multisistemski fiziološki pad“ koji često dolazi sa starenjem. Više od 40% odraslih u SAD starijih od 65 godina smatra se „krhkim“.

Indeks starenja od 30 poena

Lekari obično procenjuju krhkost pomoću indeksa od 30 poena koji meri sve, od brzine hoda i snage stiska ruke do broja dijagnostikovanih bolesti i nivoa društvene aktivnosti. Problem sa ovim pristupom, rekla je Futova, jeste to što dvoje ljudi može dobiti isti visok skor krhkosti iako je jedna osoba kognitivno oštra, ali ne može da hoda, a druga je dobrog fizičkog zdravlja, ali ima slabo pamćenje. Ovaj nedostatak razlikovanja otežava lekarima davanje preporuka za starije odrasle osobe i naučnicima da precizno odrede osnovne uzroke nezdravog starenja.

- Starenje nije samo jedna stvar. Postoji mnogo načina da se bude krhak. Pitanje koje se onda postavlja je: koji su geni uključeni? - rekao je dr Kenet Rokvud, vodeći stručnjak za krhkost sa Univerziteta Dalhauzi u Novoj Škotskoj, u Kanadi, i koautor studije.

Da bi to saznali, tim je sproveo „studiju asocijacije na nivou celog genoma“, analizirajući DNK i zdravstvene podatke stotina hiljada učesnika iz britanske Biobanke (UK Biobank) i drugih javnih baza podataka, kako bi utvrdili koji su geni povezani sa 30 simptoma krhkosti.

Veliki skok u identifikovanju gena

Identifikovali su 408 gena povezanih sa ubrzanim starenjem/krhkošću, što je značajno povećanje u odnosu na 37 ranije identifikovanih gena.

Otkrili su da su neki geni snažno povezani sa određenim podtipovima nezdravog starenja, uključujući: invaliditet, lošu kogniciju, metaboličke probleme (poput dijabetesa i srčanih bolesti), višestruke bolesti, generalno nezdrav stil života i ograničenu socijalnu podršku.

Na primer, gen SP1, koji se povezuje sa imunološkom funkcijom i Alchajmerovom bolešću, bio je snažno povezan sa širokim podtipom „loše kognicije“, dok je gen FTO, poznat po povezanosti sa gojaznošću, izgleda ležao u osnovi nekoliko različitih podtipova.

- Ovaj rad ne samo da identifikuje podaspekte poremećenog starenja, već i pokazuje da u njihovoj osnovi leži veoma različita biologija. Opipljiv sledeći korak je da otkrijemo kako da tretiramo tu biologiju koja leži u osnovi - rekao je Endru Grocinger, docent psihologije i neuronauke na Univerzitetu Kolorado Boulder i glavni autor studije.

Pilula protiv starenja?

Kratkoročno, autori predlažu da se klinička merenja krhkosti, koja se često pojavljuje mnogo pre specifičnih bolesti, prošire tako da uključuju šest podtipova. Na taj način, neko kome je dijagnostikovana kognitivna krhkost mogao bi biti usmeren ka terapijama za prevenciju demencije, dok bi neko ko je krhak u metaboličkom domenu mogao preduzeti korake za prevenciju dijabetesa ili srčanih bolesti.

Futova zamišlja dan kada bi ljudi mogli da dobiju „poligenski skor rizika“ koji bi nudio detaljniji uvid u to kom tipu nezdravog starenja su skloni. Ali sveti gral, kaže ona, bilo bi identifikovanje molekularnih puteva koji pokreću samo starenje i razvoj terapija koje bi ga zakočile.

Da li je na pomolu jedna pilula protiv starenja? Malo verovatno, kažu autori.

Ali, da li bi jednog dana mogla postojati jedna pilula za lečenje paketa metaboličkih problema povezanih sa starenjem, a druga za rešavanje brojnih kognitivnih problema?

To je primamljiva ideja, rekao je Grocinger, a genetska istraživanja bi mogla da utru put tome.

- Ovaj rad sugeriše da verovatno neće postojati jedna magična pilula za rešavanje svih bolesti koje dolaze sa starenjem, ali možda ih više neće biti potrebno na stotine – objasnio je on.

(Telegraf Nauka/CU Boulder Today)