Da li geomagnetne oluje utiču na krvni pritisak?

Da li geomagnetne oluje utiču na krvni pritisak? To je pitanje koje su postavili kineski naučnici.

Oni su analizirali više od pola miliona rezultata očitavanja krvnog pritiska, koji su prikupljeni tokom 6 godina u gradovima Ćingdao i Vejhaj, a zatim ih uporedili sa Ap indeksom, standardnim merenjem geomagnetne aktivnosti, piše SpaceWeather.com.

Preporučujemo

Rezultat studije objavljene u Communications Medicine: krvni pritisak raste i pada u ritmu sa magnetnim promenama.

I sistolni i dijastolni krvni pritisak pokazali su bimodalni obrazac, s vrhuncima u proleće i jesen, odražavajući sezonske uspone i padove geomagnetne aktivnosti. U godinama kada je geomagnetna aktivnost bila jaka, krvni pritisak je dostizao vrhunac otprilike mesec dana nakon Ap indeksa. Tokom mirnijih godina, to kašnjenje se produžavalo na dva meseca. Podaci su otkrili podudarne cikluse od 12, 6, a ponekad i 3 meseca – prisutne u Ap indeksu, ali odsutne kod drugih faktora iz okruženja.

- Otkrili smo da krvni pritisak i geomagnetna aktivnost dele izrazite sezonske obrasce. Čini se da postoji stvarna veza između njih – rekao je Ćuenći Ši, naučnik sa Univerziteta Šandong i jedan od autora studije.

Važno je napomenuti da studija nije pronašla slične višemesečne obrasce u temperaturi vazduha ili PM2.5 česticama, dva dobro poznata faktora koja utiču na krvni pritisak. Iako je temperatura u direktnom statističkom smislu ima jaču vezu s krvnim pritiskom, njenom uticaju su nedostajali šestomesečni i tromesečni ciklusi primećeni u geomagnetnim podacima.

Foto: Shutterstock

Autori se, ipak, suzdržavaju od tvrdnje da geomagnetna aktivnost izaziva visok krvni pritisak. Njihovi podaci ne mogu dokazati uzročno-posledičnu vezu, ali Ši i njegove kolege istražuju da vide kako bi ta veza mogla da funkcioniše.

- Jedan mogući mehanizam uključuje modulaciju talasa ultra niske frekvencije, konkretno Šumanovih rezonanci, koje se javljaju unutar Zemljine magnetosfere. Osnovna frekvencija Šumanovih rezonanci je približno 7,8 Hz, sa alikvotnim tonovima na oko 14,1, 20,3, 26,4 i 32,5 Hz. Ove fluktuacije mogu ometati ljudske moždane talase kao što su alfa (8–12 Hz), beta (12–30 Hz) i gama (30–100 Hz) talasi – objasnio je Ši i dodao:

- Mozak bi zatim mogao da moduliše neuroendokrinu aktivnost, na primer, menjanjem lučenja hormona kao što je vazopresin, što postepeno može uticati na vaskularni tonus i ravnotežu tečnosti. Takvim fiziološkim prilagođavanjima može biti potrebno nekoliko nedelja da se akumuliraju, što potencijalno objašnjava primećeno kašnjenje od 1-2 meseca.

On je naglasio da je ovo samo hipoteza i da su potrebne dalje ciljanje studije.

Geomagnetne oluje predstavljaju pojavu naglih i privremenih promena magnetnog polja Zemlje, a koje izazivaju aktivnosti na Suncu poput Sunčevih baklji, udara talasa i oblaka magnetnog polja Sunčevog vetra i koronalnog izbacivanja mase. Geomagnetne oluje mogu da izazovu aurore, da poremete radio-komunikacije, satelitske sisteme, električne mreže...

(Telegraf Nauka/SpaceWeather.com)