Sok od cvekle mogao bi pomoći bubrezima da lakše podnesu opterećenje tokom trudnoće

Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oregonu, objavljeno u The Journal of Physiology, ukazuje da bi prirodni nitrati iz soka od cvekle mogli pomoći u očuvanju funkcije bubrega i zdravlja krvnih sudova tokom trudnoće.

Trudnoća predstavlja period velikih fizioloških promena u kojem srce i bubrezi rade znatno intenzivnije kako bi obezbedili dovoljan dotok krvi i hranljivih materija za razvoj ploda. Rezultati pretkliničke studije pokazuju da povećanje dostupnosti azot-oksida može ublažiti ovo dodatno opterećenje i doprineti boljem funkcionisanju bubrega i kardiovaskularnog sistema, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Tokom normalne trudnoće zapremina krvi značajno se povećava, zbog čega bubrezi moraju da filtriraju mnogo veću količinu tečnosti i metaboličkih produkata. Istovremeno se protok krvi kroz bubrege povećava za približno 50 procenata kako bi se održala ravnoteža tečnosti i elektrolita.

Za pravilno širenje krvnih sudova i očuvanje normalne cirkulacije ključnu ulogu ima azot-oksid, molekul koji opušta zidove krvnih sudova i smanjuje njihov otpor. Kada je njegova proizvodnja smanjena, povećava se rizik od povišenog krvnog pritiska i komplikacija poput preeklampsije, koja predstavlja jedno od najozbiljnijih stanja u trudnoći.

Istraživački tim, predvođen dr Sonjom Kirbi i profesorom Džonom Halivillom, ispitivao je kako neorganski nitrati iz soka od cvekle utiču na funkciju bubrega u eksperimentalnom modelu trudnoće. Nakon unosa, nitrati se u organizmu pretvaraju u nitrite, a zatim u azot-oksid, čime se obezbeđuje alternativni put za njegovo stvaranje čak i kada je prirodna proizvodnja smanjena. Na taj način poboljšava se širenje krvnih sudova i protok krvi kroz bubrege.

Rezultati istraživanja pokazali su da je suplementacija nitratima očuvala protok krvi kroz bubrege, poboljšala glomerularnu filtraciju i pomogla očuvanju normalne strukture bubrežnog tkiva. Istovremeno je zabeleženo povoljnije regulisanje krvnog pritiska i manji vaskularni otpor, što ukazuje da povećana dostupnost azot-oksida može imati značajan zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem tokom trudnoće. Istraživači nisu uočili značajne neželjene efekte u eksperimentalnim uslovima.

Ovi rezultati posebno su značajni imajući u vidu da su hipertenzivni poremećaji u trudnoći, uključujući preeklampsiju, među vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti majki i novorođenčadi širom sveta. Zbog toga naučnici intenzivno tragaju za bezbednim i pristupačnim načinima očuvanja funkcije krvnih sudova i bubrega tokom trudnoće, naročito kada bi se takvi pristupi mogli primenjivati kao dopuna postojećim merama prevencije.

Ipak, autori naglašavaju da su rezultati dobijeni u pretkliničkom istraživanju i da se ne mogu direktno primeniti na trudnice. Biće neophodna dodatna klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li sok od cvekle ili drugi izvori neorganskih nitrata mogu bezbedno i efikasno doprineti očuvanju zdravlja bubrega i regulaciji krvnog pritiska tokom ljudske trudnoće.

Zbog toga trudnice ne bi trebalo samostalno da uvode suplemente ili značajne promene u ishrani bez prethodne konsultacije sa svojim ginekologom ili lekarom koji vodi trudnoću. Ukoliko se buduća istraživanja potvrde, ovaj jednostavan nutritivni pristup mogao bi postati deo strategija za smanjenje rizika od pojedinih komplikacija u trudnoći.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)