Rani pubertet i rani porođaj mogu imati značajnu cenu

Reproduktivni tajming ima značaj kad su u pitanju starenje i bolesti povezane sa starošću. Istraživači iz Instituta Bak za istraživanje starenja otkrivaju da devojčice koje dožive pubertet (početak menstruacije) pre 11 godina starosti ili žene koje rode dete pre 21 godine starosti imaju dvostruko veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, srčane insuficijencije i gojaznosti, a četiri puta veći rizik od teških metaboličkih poremećaja.

Studija takođe otkriva da su kasniji pubertet i porođaj genetski povezani sa dužim životom, manjom slabošću, sporijim epigenetskim starenjem i smanjenim rizikom od bolesti povezanih sa starošću, uključujući dijabetes tipa 2 i Alchajmerovu bolest.

Preporučujemo

Istraživanje je bazirano na jednoj od dosad najopsežnijih analiza, putem regresione analize skoro 200.000 žena radi potvrde genetskih asocijacija.

„Identifikovali smo 126 genetskih markera koji posreduju u efektima ranog puberteta i porođaja na starenje. Mnogi od tih markera su uključeni u poznate putanje dugovečnosti, poput IGF-1, hormona rasta, AMPK i mTOR signaliziranja, ključnih regulatora metabolizma i starenja“, kažu istraživači.

Evaluacija je bazirana na prirodnoj selekciji u pogledu odlika u ranom životu radi podsticanja reprodukcije i opstanka vrste. Teorija antagonističke plejotropije sugeriše da odlike korisne mladima mogu imati negativne efekte kasnije u životu.

„Pokazujemo da genetski faktori u korist rane reprodukcije imaju značajnu cenu kasnije u životu, uključujući ubrzano starenje i bolest. Ima smisla da faktori koji doprinose opstanku potomstva mogu dovesti do štetnih posledica po majku“, kažu istraživači.

Uloga indeksa telesne mase u starenju i riziku od bolesti

Studija naglašava ulogu indeksa telesne mase kao bitnog posrednika u ovom procesu, otkrivajući da rani reproduktivni događaji doprinose višem indeksu, što povećava rizik od metaboličke bolesti. Može se razumeti da unapređenje sposobnosti za apsopciju nutrijenata koristi potomcima, ali ako su nutrijenti obilni to može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Razumevanje dugoročnog uticaja reproduktivnog tajminga omogućava razvoj personalizovanih strategija zdravstvene zaštite koje mogu pomoći da se smanje rizici povezani sa ranim pubertetom i ranim porođajem, kažu istraživači. Promene životnog stila, skrininzi metabolizma i prilagođene dijetetske preporuke mogu popraviti dugoročno zdravlje žena.

Uzimanje reproduktivnog tajminga u obzir je važno jer istraživanje pokazuje da je uzrast početka menstruacije u SAD opao za oko tri meseca po deceniji od 1970-ih. Nisu identifikovani uzroci ovog fenomena, ali istraživanje sugeriše da bi gojaznost mogla imati ulogu.

Iako obnovljene istraživačke smernice zahtevaju oba pola u prekliničkom istraživanju na miševima, studija ipak dovodi u pitanje tradicionalne eksperimentalne dizajne – većina modela bolesti koristi ženske miševe bez seksualnog iskustva, što možda ne predstavlja tačno obrasce starenja u stvarnom svetu.

„Ako nas je evolucija oblikovala tako da dajemo prednost ranoj reprodukciji po cenu starenja, kako možemo iskoristiti ovo znanje da produžimo zdrav život u modernom društvu?“, pitaju se istraživači. „Iako ne možemo izmeniti genetsko nasleđe, razumevanje ovih genetskih kompromisa omogućava nam informisane izbore u pogledu zdravlja, stila života i zdravstvene nege“.

Studija takođe identifikuje nekoliko genetskih putanja koje se mogu kontrolisati u cilju optimizacije zdravlja za majke i decu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)