Nova dijeta usporava rast glioblastoma: Otkriva slabost u načinu na koji tumor koristi hranljive materije

Glioblastom, najagresivniji oblik malignog tumora mozga, spada među najsmrtonosnije bolesti savremenog doba. Uprkos hirurškom uklanjanju tumora, zračenju i hemoterapiji, prognoze za obolele su izuzetno loše – prosečno preživljavanje meri se u svega jednoj do dve godine. Ključni razlog za ovako brzi povratak bolesti krije se u tome što ćelije glioblastoma uspevaju da preusmere sopstveni metabolizam, čime postaju otporne na terapije, piše SciTech Daily.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature, sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu, otkrilo je nove mehanizme na kojima počiva ovaj „metabolički trik“ tumora. Naučnici su pokazali da glioblastom koristi šećer i aminokiseline na bitno drugačiji način od zdravih moždanih ćelija, i da se ta razlika može iskoristiti za usporavanje njegovog rasta.

Preporučujemo

Dok normalne moždane ćelije glukozu razlažu radi stvaranja energije i neurotransmitera, neophodnih za rad nervnog sistema, kancerogene ćelije idu potpuno drugim putem. Umesto da šećer troše na održavanje funkcija mozga, one ga preusmeravaju u sintezu nukleotida – osnovnih jedinica DNK i RNK. Na taj način tumor obezbeđuje stalnu zalihu materijala za brzu deobu i širenje. Upravo zbog toga glioblastom raste izuzetno agresivno, invazivno prodire u okolno tkivo i postaje teško uklonjiv čak i kada se operativno odstrani njegov najveći deo.

Da bi pratili kuda odlazi šećer u mozgu, naučnici su koristili obeležene molekule glukoze koje su ubrizgavali u miševe, ali i u pacijente sa tumorima. Rezultati su pokazali da i zdravo tkivo i tumor koriste šećer, ali za potpuno različite svrhe – jedno za očuvanje zdravlja, drugo za sopstveno nekontrolisano umnožavanje.

Još jedno važno otkriće odnosi se na aminokiseline. U zdravom mozgu šećer služi kao polazna tačka za proizvodnju aminokiselina, koje su osnovni gradivni materijal proteina. Glioblastom, međutim, ne koristi ovaj put – on aminokiseline uzima direktno iz krvi, čime oslobađa dodatne resurse za sopstveni rast. Ova osobina otvorila je mogućnost da se putem ishrane utiče na tumor, a da se pritom zdravo moždano tkivo ne ošteti.

U eksperimentima sa miševima naučnici su testirali dijetu koja ograničava prisustvo serina i glicina, dve aminokiseline od kojih glioblastom zavisi. Rezultati su bili izuzetno ohrabrujući: tumori kod životinja na takvoj dijeti rasli su sporije, a njihova osetljivost na hemoterapiju i zračenje bila je znatno veća nego kod kontrolnih miševa. Drugim rečima, promena u ishrani omogućila je terapijama da budu delotvornije, dok je sam tumor imao manje resursa za preživljavanje i širenje.

Kako bi dublje razumeli tokove hranljivih materija, istraživači su razvili matematičke modele koji prate kako se glukoza razdvaja na različite metaboličke puteve. Ti modeli pomažu da se prepozna koji su „putevi“ najopterećeniji i gde bi potencijalni lekovi mogli imati najveći učinak. U poređenju sa saobraćajem, normalan mozak koristi serin retko, poput zabačenog seoskog puta, dok ga tumor koristi intenzivno, kao prometnu magistralu. To znači da ciljano „zatvaranje“ ovog puta može ozbiljno ugroziti tumor, a da pritom zdravo tkivo ostane pošteđeno.

Ovo istraživanje još je u fazi ispitivanja na životinjama, ali tim već priprema klinička ispitivanja kako bi se proverilo da li specijalizovane dijete, koje smanjuju nivo serina u krvi, mogu pomoći i ljudskim pacijentima. Ako se pokaže da ovakav pristup ima efekta i kod ljudi, biće to značajan pomak u lečenju bolesti koja se decenijama smatrala gotovo nepobedivom.

Naučnici naglašavaju da je ovo postignuto zahvaljujući saradnji stručnjaka iz različitih oblasti – onkologije, neurohirurgije, fiziologije i biomedicinskog inženjeringa. Upravo multidisciplinarni pristup omogućio je da se glioblastom sagleda iz više uglova i pronađe njegova slaba tačka. Nova saznanja otvaraju prostor za terapije koje neće ciljati samo ćelije raka lekovima, već će pokušati da „izgladne“ tumor, uskraćujući mu materijale koji su mu potrebni za rast.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)