Nova imunoterapija bi mogla „podmladiti“ krv

Naučnici su preokrenuli neke znakove imunskog starenja kod miševa putem novog tretmana koji bi jednog dana moga biti korišćen kod ljudi. Nova imunoterapija deluje tako što narušava prirodni proces kojim imunski sistem vremenom postaje sklon stvaranju jednog tipa ćelija.

Studija na miševima je važna potvrda koncepta, ali je trenutno teško izmeriti značaj nalaza. Dalje istraživanje je potrebno da bi se videlo koliko dobro ova terapija prebacuje imunski sistem i mlađe, efikasnije stanje, piše Live Science.

Sve krvne ćelije, uključujući imunske ćelije i crvena krvna zrnca koja raznose kiseonik po telu, počinju kao matične ćelije hematopoeze (HSC) u krvi i koštanoj srži, sunđerastom tkivu u izvesnim kostima. HSC spadaju u dve glavne kategorije: one koje postaju takozvane mijeloidne ćelije i one koje se razviju u limfoidne ćelije.

Mijeloidne ćelije obuhvataju crvena krvna zrnca i imunske ćelije naše široko reaktivne prve linije odbrane od patogena, uključujući ćelije zvane makrofagi, koji izazivaju inflamaciju. Limfoidne ćelije uključuju ćelije koje razvijaju pamćenje patogena, kao što su T i B ćelije.

Dok starimo, HSC koje treba da postanu mijeloidne ćelije postepeno povećavaju svoju brojnost i na kraju premaše broj limfoidnih matičnih ćelija. To znači da ne možemo reagovati na infekcije tako dobro kad smo stariji kao kad smo mladi, i verovatnije ćemo doživeti hronično zapaljenje izazvano povećanjem broja mijeloidnih ćelija koje izazivaju zapaljenje.

U novoj studiji, objavljenoj 27. marta u časopisu Nature, naučnici su razvili terapiju baziranu na antitelima koja selektivno cilja i uništava mijeloidne HSC, obnavljajući tako balans dva tipa ćelija i „podmlađujući“ krv. Antitela se vežu za ciljane ćelije i označe ih za uništenje od strane imunskog sistema.

Autori su ubrizgali terapiju u miševe starosti 18-24 meseca, što je otprilike ekvivalentno starosti 56-69 godina kod ljudi. Zatim su ekstrahovali HSC iz miševa posle tretmana i analizirali ih, otkrivajući manji procenat mijeloidnih HSC nego kod netretiranih miševa iste starosti.

Ovaj efekat je trajao dva meseca. Tretirani miševi su takođe proizvodili više neaktiviranih T ćelija i zrelih B ćelija. Ove ćelije mogu formirati memorijske ćelije, koje su direktno uključene u imunski napad; u slučaju B ćelija, one mogu formirati ćelije plazme koje proizvode antitela.

„Videli smo ne samo skretanje ka ćelijama uključenim u adaptivni imunitet, već i smanjenje nivoa inflamatornih proteina“, rekao je dr Džejson Ros sa Stanfordskog univerziteta. Odnosno, istraživači su kod tretiranih miševa videli opadanje nivoa prozapaljenjskog proteina IL-1beta, koji uglavnom proizvode mijeloidne ćelije.

Osam nedelja nakon tretmana, istraživači su vakcinisali miševe protiv virusa kojem nikad nisu bili izloženi. Miševi koji su primili imunoterapiju imali su bolje imunske reakcije na vakcinaciju, proizvodeći više T ćelija protiv datog patogena.

Drugi eksperti upozoravaju da se ne žuri sa zaključcima. Na primer, iako su istraživači izmerili promene u broju neaktiviranih T ćelija, nisu posmatrali funkciju organa koji ih pravi – timusa (grudne žlezde). Takođe su videli redukcije samo IL-1beta, ne i drugih inflamatornih proteina. Takođe nisu testirali da li se bazični imunitet miševa na nove infekcije može popraviti ovom terapijom, bez vakcinacije.

Osim toga, studija nije uzela u obzir potencijalne dugoročne sporedne efekte tretmana, kao što je anemija, nedostatak crvenih krvnih trnaca, kaže dr Ilarija Belantuono sa Šefildskog univerziteta.

Iako je studija „zanimljiva“, dalje istraživanje je potrebno kako bi se saznalo da li može doneti „značajne promene“ imunskog sistema, bilo mišjeg, bilo ljudskog.

(Telegraf Nauka/Live Science)