Vreme čitanja: oko 2 min.
Dijeta komaraca radi nauke
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživač Đajue Jen je deo programa medicinske entomologije na Ilinoiskom univerzitetu u Urbana-Šampejnu. On radi sa komarcima i živim denga virusom.
Komarci su upravo pojeli krvavi obrok inficiran živim denga virusom i odmaraju u rashlađenoj laboratorijskoj posudi.
Reč je o ozloglašenom komarcu žute groznice, Aedes aegypti, potencijalnom prenosiocu opasnih vektorskih patogena kao što su denga i zika virus.
Preporučujemo
Opaka bolest ubila najviše ljudi u istoriji, a sad se pojavila u Oregonu! Prenela ju je domaća mačka
Gojaznost ometa mitohondrije u sagorevanju masti
Poput drugih komaraca, Aedes aegypti prolazi kroz različite faze tokom metamorfoze. U fazi akvatične larve, jede mikroorganizme i organski otpad. Kad odraste, zavisi od biljnih šećera i krvi kičmenjaka. Promene u kvalitetu ili dostupnosti hrane mogu izazvati nutritivni stres, potencijalno utičući na sposobnost prenošenja patogena, piše Phys.org.
Jen je posvećen rešavanju misterije kako ishrana utiče na te komarce. Želi da zna kako nutritivni stres – u fazi larve i razvijene životinje – utiče na podložnost komaraca infekciji denga virusom.
Jen radi sa više od 10.000 larvi i 4.000 odraslih ženskih komaraca. Svaki komarac je nasumice ubačen u jednu od četiri nutritivne grupe. Polovina larvi dobija pun obrok, dok druga polovina dobija samo pola obroka. Polovina odraslih dobija 10-procenti rastvor saharoze, a ostali 1-procentni rastvor.
Manji obroci ili koncentracije predstavljaju nutritivni stres doživljen u svakoj fazi života. Sve četiri grupe takođe moraju dobiti krvave obroke – polovina sa denga virusom, polovina bez njega.
Cilj je barem 100 potpuno nahranjenih komaraca u svakoj od osam grupa. Jen ručno izdvaja 800 krvlju nahranjenih ženki i pažljivo ih prenosi u posebne posude u zapečaćenoj kutiji. Kad se najedu krvi, težina komaraca može da se udvostruči, utrostruči ili učetvorostruči, pa budu vrlo krhki.
Jen mora da proveri svaku posudu dvaput dnevno. Ako je komarac umro, prenese ga u zamrzivač na -80 stepeni Celzijusovih radi budućeg molekularnog testiranja. Jen takođe broji položena jaja radi merenja plodnosti. Komarci obično žive mesec-dva, ali u laboratoriji neki žive i duže od tri meseca, što zahteva dodatno vreme i pažnju.
Jen i kolege su otkrili da komarci koji prolaze kroz nutritivni stres i kao larve i kao odrasli proizvode manje jaja i da su manje plodni. Pod nutritivnim stresom, odrasli komarci žive kraće.
Na molekularnom nivou, loša ishrana u fazi larve i u fazi razvijenog organizma izaziva redukciju imunskih gena i antimikrobnih peptida, koji služe kao odbrana od patogena.
Razumevanje odnosa između onoga šta komarci jedu i njihovog potencijala za širenje bolesti je značajno za ljudsko zdravlje. Sad znamo da je komarac koji je oslabljen lošom ishranom efikasniji prenosnik bolesti kao što je denga groznica. Novo saznanje bi nam moglo pomoći da pronađemo nove načine za kontrolu populacija komaraca i ograničavanje širenja bolesti.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Naučnici upozoravaju: Malarija i denga se šire u Evropi zbog globalnog otopljenja
Ova bolest ubija oko 600.000 ljudi godišnje, a parazit koji je izaziva postao je otporan na glavni lek
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
