Nova antitela mogla bi dovesti do sledeće generacije intervencija protiv malarije

Antitela koje se vežu za ranije neciljan deo parazita malarije mogu dovesti do novih tretmana monoklonalnim antitelima ili vakcina protiv malarije, kaže se u studiji američkih Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH).

Otkriveno je da najjače novo antitelo pruža zaštitu od parazita malarije u životinjskom modelu. Istraživači kažu da su antitela u ovoj klasi naročito obećavajuća pošto se vežu za oblasti parazita malarije koji nije uključen u trenutne vakcine, obezbeđujući potencijalno novo sredstvo u borbi protiv opasne bolesti.

Preporučujemo

Malarija je bolest opasna po život, izazvana parazitima Plasmodium, koji se šire ujedima zaraženih komaraca. Iako malarija nije uobičajena u Sjedinjenim Državama, njen globalni uticaj je katastrofalan, sa oko 263 miliona slučajeva i 597.000 smrtnih ishoda, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u 2023.

Jedna od pet vrsta parazita koji uzrokuje malariju, Plasmodium falciparum je najuobičajenija u afričkim zemljama, gde je opasnost od malarije najveća i gde od malarije umiru uglavnom deca. Bezbedne i efikasne protivmere su bitne za smanjenje ogromne opasnosti od ove bolesti.

U proteklim godinama, razvijene su nove intervencije protiv malarije, uključujući vakcine koje se trenutno uvode za decu u regionima gde je bolest rasprostranjena. Antimalarijska monoklonalna antitela su još jedno novo perspektivno sredstvo koje se pokazalo kao bezbedno i efikasno protiv infekcije P. falciparumom kod odraslih i dece u ranim kliničkim ispitivanjima.

Monoklonalna antitela protiv malarije ispitivana u regionima u kojima je bolest endemična gađaju sporozoit P. falciparuma – stadijum parazita koji se prenosi iz komaraca u ljude. Vežući se za njih i neutrališući ih, monoklonalna antitela sprečavaju sporozoite da inficiraju jetru, gde se inače razvijaju u parazite koji inficiraju krvne ćelije i uzrokuju bolest i smrt.

Najperspektivnija antimalarijska monoklonalna antitela koja su dosad testirana na ljudima vežu se za protein na površini sporozoita, zvan PfCSP, na lokacijama u blizini ili sa ponavljanim nizovima aminokiselina u regionu poznatom kao centralni region ponavljanja. Ovaj deo PfCSP je takođe uključen u dva dostupne vakcine protiv malarije. Istraživači su pokušali da pronađu monoklonalna antitela koja ciljaju nove lokacije na površini sporozoita.

Naučnici pod vođstvom Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID) su izolovali ljudska monoklonalna antitela proizvedena kao odgovor na cele sporozoite, a ne specifične delove parazita, i testirali ta monoklonalna antitela da vide da li mogu neutralisati sporozoite u mišjem modelu malarije. Jedno monoklonalno antitelo, MAD21-101, pokazalo se kao najmoćnije, obezbeđujući zaštitu od infekcije kod miševa.

Novo monoklonalno antitelo veže se za epitop na PfCSP izvan centralnog regiona ponavljanja koji je očuvan – ili sličan – među različitim sojevima P. falciparum. Taj epitop, pGlu-CSP, lokacija vezivanja antitela, izložen je tek nakon specifičnog koraka u razvoju sporozoita, ali je uveliko dostupan na njegovoj površini – što znači da bi pGlu-CSP mogao biti efikasan u izazivanju zaštitne imunske reakcije ako bude upotrebljen u vakcini.

Pošto pGlu-CSP nije uključen u trenutno korišćene vakcine protiv malarije, monoklonalna antitela koja gađaju ovaj epitop verovatno neće ometati efikasnost ovih vakcina ako vakcine i monoklonalna antitela budu primenjeni uporedo. Ovo bi moglo biti korisno pošto nova klasa antitela može biti pogodna za prevenciju malarije kod male dece koja još nisu primila vakcinu, ali bi je mogla primiti u budućnosti.

Nalazi studije će doprineti budućim strategijama za prevenciju malarije i mogli bi olakšati razvoj novih antitela i vakcina. Naučnici ističu da je potrebno još istraživanja da bi se ispitala aktivnost i efikasnost novoidentifikovanih antitela i epitopa. Upotrebljeni pristup bi takođe mogao pomoći u razvoju nove generacije mera protiv drugih patogena pored malarije.

(Telegraf Nauka/Science Daily)