Zarazne bolesti će se širiti na nove oblasti dok se planeta zagreva

Klimatske promene će povećati našu izloženost mnogobrojnim infekcijama, od bolesti koje prenose krpelji do bakterijskih infekcija otpornih na lekove.

Dok se planeta zagreva, naša životna sredina će se menjati, ali i naša tela. Istraživači procenjuju zdravstvene posledice klimatskih promena, sa fokusom na toplotu, kvalitet vazduha, hranu i rizik od infekcija. Takođe razmatraju obećavajuća rešenja koja bi nam mogla pomoći da se prilagodimo toplijoj budućnosti.

Preporučujemo

Studija iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Kaltek) sistematski pokazuje da sušni uslovi mogu podstaći evoluciju bakterija otpornih na antibiotike. Većina ove otpornosti je posledica čovekove pogrešne upotrebe antibiotika, koja podstiče bakterije da razviju gene koji im pomažu da se odbrane od lekova.

Međutim, studija je pokrenula novu brigu: pošto se mnoga mesta suočavaju sa sušnijim uslovima, same klimatske promene mogle bi delovati kao selektivni pritisak koji snažno ubrzava evoluciju ovih superbakterija otpornih na lekove.

Povećana otpornost na antibiotike je samo jedan od načina na koji će klimatske promene verovatno izložiti nove populacije riziku od više tipova infekcija. Ovo povećano opterećenje bolestima poklopiće se sa poremećajima koje klimatske promene izazivaju u lancima snabdevanja, narušavanjem ishrane i drugim načinima pritiska na naše zdravlje.

Nijedna pojedinačna mera ne može istinski obuhvatiti ukupan rizik koji nastaje kad se ovi brojni faktori stresa pojačaju i sastave, kažu istraživači.

Bolesti toplog vremena

Blaga zima znači da krpelji — i bolesti koje prenose — postaju sve veći razlog za zabrinutost. U aprilu su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC) izvestili da su posete hitnim službama zbog ujeda krpelja bile na najvišem nivou za taj mesec od 2017. godine. Ta tendencija nije izolovana: dok temperature rastu, insekti i zglavkari mogu preživeti duže tokom godine i dalje ka severu.

Pravovremena laboratorijska dijagnostika može otkriti prisustvo uzročnika bolesti i pre pojave simptoma. Foto: Shutterstock

Kao rezultat toga, vektorske bolesti poput lajmske bolesti (koju prenose crnonogi krpelji iz roda Ixodes) i virus Zapadnog Nila (koji prenose komarci) postaće češće u sve severnijim oblastima.

Na severoistoku SAD već se beleži drastičan porast alfa-gal sindroma, koji nije infekcija, ali ga prenosi krpelj Amblyomma americanum i izaziva neizlečivu alergiju na crveno meso, pošto ova vrsta širi svoje područje. Broj pozitivnih testova na antitela za alfa-gal molekul povećao se 100 puta između 2013. i 2024.

Skoro pola miliona ljudi se svake godine leči od lajmske bolesti, a CDC godišnje beleži više od 8.000 slučajeva drugih bolesti koje prenose krpelji širom zemlje. Nije jasno kako će se to menjati dok se zagrevanje povećava.

Jedna studija iz 2022. godine otkrila je veliki porast lajmske bolesti pri zagrevanju od 3,5 do 5,5 stepeni Celzijusovih do 2100. godine, ali se tako veliko i brzo zagrevanje smatra malo verovatnim. Ipak, istraživači su uočili veliku neizvesnost u računici, s obzirom na broj promenljivih koje utiču na to da li će širenje populacije krpelja dovesti do više bolesti: koliko često ljudi izlaze napolje ili koje mere preduzimaju da izbegnu ujede krpelja. Bolesti koje prenose krpelji verovatno su i nedovoljno prijavljene, tako da čak ni stvaran broj bolesti prenetih svake godine nije poznat.

Krpelji su odgovorni za širenje 90% svih vektorskih bolesti u SAD, tako da će bilo koja tendencija u skupu bolesti koje prenose krpelji verovatno uticati na hiljade ili desetine hiljada ljudi.

Još rasprostranjeniji krvopija, komarac, trenutno prenosi samo nekoliko bolesti u SAD. Najčešća i najteža je virus Zapadnog Nila, koji komarci preuzmu kad se hrane krvlju zaraženih ptica. Do 8. septembra, u SAD su ove godine prijavljena 504 slučaja virusa Zapadnog Nila, a 363 su zahvatila centralni nervni sistem.

Pošto manje od 1% slučajeva virusa Zapadnog Nila napreduje do centralnog nervnog sistema, ovi brojevi verovatno predstavljaju drastično izostavljanje blažih slučajeva, koji kod nekih ljudi mogu izazvati višemesečni umor, pored akutnih simptoma sličnih gripu, kao što su groznica, glavobolja i telesni bolovi.

Očekuje se da će se bolesti koje prenose komarci, poput virusa Zapadnog Nila, brže širiti pri višim temperaturama. Toplota pomaže komarcima da duže budu prisutni tokom godine, baš kao i krpeljima. Takođe ubrzava prenos i replikaciju virusa u komarcu, jer su insekti „hladnokrvni“ i stoga njihov metabolizam zavisi od vremenskih uslova.

„Osim na mestima koja su već veoma topla, treba očekivati da će se brzina replikacije virusa u komarcu povećati. To skraćuje vreme generacije, što znači da očekujemo više prenosa“, kažu istraživači.

Iako komarci vole vodu, suša povezana sa klimatskim promenama mogla bi, paradoksalno, gotovo utrostručiti broj slučajeva virusa Zapadnog Nila kod ljudi u SAD tokom narednih 30 godina, sa oko 2.000 prijavljenih slučajeva na između 5.000 i 6.000. To je verovatno zato što se u sušnijim uslovima zarazi više komaraca, možda jer se ptice — posredni domaćin virusa — više okupljaju sa komarcima oko izvora vode ili se tokom suše ređe razmnožavaju, tako da je udeo ptica koje nose virus veći nego kad vode ima više.

Takođe, bolesti koje prenose komarci, a koje su davno iskorenjene u SAD, mogle bi se ponovo pojaviti sa porastom temperatura. Jugoistok SAD postaće podložniji transmisiji malarije i denga groznice pri svim nivoima zagrevanja. Tokom leta 2026, na Floridi je zabeleženo više od 40 lokalnih slučajeva denga groznice.

Nadzor i mere kontrole su uglavnom zaustavili lance prenosa, ali je verovatno da će društvo u narednim decenijama morati da ulaže više novca kako bi ponovo suzbijalo te bolesti. Na primer, postoje vakcine protiv malarije odobrene za decu, ali se trenutno preporučuju samo u područjima gde je bolest endemična.

Ako bi malarija postala uobičajena na jugu SAD, vakcina bi mogla biti potrebna milionima Amerikanaca, uključujući ranjive odrasle osobe. Kad bi endemične bolesti poput tih ponovo postale prisutne u SAD, to bi moglo postati veliko opterećenje i biti veoma skupo.

Katastrofe i bolesti

Poplave su još jedan faktor koji u uslovima klimatskih promena pogoršava vektorske bolesti. Dok se klimatske promene pojačavaju, pojačavaće se i ekstremni vremenski događaji. Pošto topli vazduh može sadržati više vlage, mnoga područja će imati povećane epizode padavina, a uragani će postati intenzivniji.

Foto: Tanjug/AP

Poplave stvaraju stanište za komarce. Katastrofe takođe podstiču širenje drugih bolesti koje su obično veoma retke u SAD, kao što je leptospiroza, bakterijska infekcija koja se prenosi sa životinja na ljude putem životinjskog urina. Poplavne vode mogu biti kontaminirane telima uginulih životinja; 2022. godine, nakon što je uragan Fiora pogodio Portoriko, broj slučajeva leptospiroze porastao je 3,6 puta na više od 10 slučajeva nedeljno.

Nakon uragana Metju i Florens, 2016. i 2018. godine, Severna Karolina je zabeležila povećanje od 11% u posetama urgentnim centrima zbog gastrointestinalnih bolesti. Najviše je bilo pogođeno crnačko i starosedelačko američko stanovništvo, verovatno zato što je zbog diskriminacije neproporcionalno potisnuto na manje poželjno, poplavama podložnije zemljište, kažu istraživači.

Ciklusi padavina, suša i zatim vrtloga prašine mogu podstaći širenje dolinske groznice, gljivične bolesti disajnih puteva koja uzrokuje između 700 i 1.100 smrti godišnje, uglavnom na jugozapadu SAD. Dolinska groznica je već u porastu - broj slučajeva u Arizoni, jednom od žarišta ove bolesti, udvostručio se sa oko 64 slučaja na 100.000 ljudi 2005. godine na 145 slučajeva na 100.000 ljudi 2022. godine. Dok zapad SAD postaje topliji i suvlji, dolinska groznica će se verovatno širiti iz svog uobičajenog područja na jugozapadu i postati endemična u Ajdahu, Vajomingu, Montani, Nebraski, Južnoj Dakoti i Severnoj Dakoti, izlažući riziku još milione ljudi.

Poplavljene zgrade mogu sadržati buđ, koja može pogoršati alergije, astmu i druge respiratorne bolesti. Kad velike oluje izazovu nestanak struje, ljudi koriste generatore za električnu energiju, koji ispuštaju zagađivače povezane sa astmom. Iako je često teško pratiti efekte ovih katastrofa, jedna studija je pokazala da su poplavljene oblasti nakon tropske oluje Imelda u Teksasu 2019. godine doživele 10% više poseta urgentnim centrima zbog astme nego oblasti koje nisu bile poplavljene.

Osim toga, opasnost po život i sticanje sredstava za život usled ovih katastrofa može uzrokovati poremećaje mentalnog zdravlja poput posttraumatskog stresa. Problemi se udružuju: malarija se širi u Africi, podstaknuta zagrevanjem, a zdravstveni radnici se muče da stignu do pogođenih područja pošto su poplave, takođe podstaknute zagrevanjem, uništile puteve. Najviše zabrinjava to što se sve dešava istovremeno, pa je sav rizik povećan odjednom, kažu istraživači.

Porast otpornosti na antibiotike

Dok se delovi SAD suočavaju sa novim rizicima od infekcija, postojeći tretmani mogu postati manje efikasni. Studija je pokazala da suša koncentriše prirodne antibiotike koje bakterije stvaraju u zemljištu, zbog čega bakterije osetljive na ta jedinjenja teže preživljavaju. Kao rezultat, mikrobi sa genima za otpornost na antibiotike prolaze bolje. Problem za ljudsko zdravlje je u tome što bakterije veoma uspešno razmenjuju gene, tako da ti mikrobi u zemljištu mogu lako preneti svoje supermoći u pogledu otpornosti na antibiotike bakterijama koje inficiraju ljude.

Baštovanstvo, udisanje prašine — tako se to dešava, kažu autori o kontaktu sa bakterijama iz zemljišta. Stalno se srećemo sa bakterijama u našem okruženju.

Istraživači su otkrili povezanost između suše i otpornosti na antibiotike koju prijavljuju bolnice. Nisu jedini. Nedavna studija o bakteriji Salmonella, koja samo u SAD izaziva oko 1,35 miliona slučajeva trovanja hranom svake godine, pokazala je da temperatura i padavine podstiču otpornost ovog mikroba na antibiotike. Na globalnom nivou, klimatske promene su povezane sa oko 10% većom zastupljenošću gena za otpornost kod salmonele. Drugi mikrobi pokazuju slične efekte.

U međuvremenu, topliji uslovi pomažu bakterijama da brže rastu, prilagode se stresu i razmenjuju gene za otpornost, dok ih suša koncentriše u ograničenim izvorima vode, gde se slobodno mešaju. Poplave izazvane klimatskim promenama onda mogu, teorijski, proširiti otporne gene daleko.

Borba protiv ovih udruženih rizika zahteva i mere za javno zdravlje i pristupe za ublažavanje klimatskih promena, kažu stručnjaci. Svet treba ne samo da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, već ljudi takođe moraju pažljivije koristiti antibiotike; unaprediti higijenske prakse širom sveta, poput upravljanja otpadnim vodama, da se sojevi otporni na antibiotike ne bi tako lako širili; ojačati bezopasnost hrane; i proširiti nadzor nad bolestima. Javnost takođe mora razumeti da klimatske promene predstavljaju zdravstveno pitanje.

„Kad govorimo o rešavanju problema emisije gasova sa efektom staklene bašte govorimo o održivoj budućnosti, pogodnoj za život, sa zdravim privredama”, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Live Science)