Da li je bezbedno koristiti AI četbotove kao psihoterapeute? Evo šta kaže klinički psiholog

Mentalno zdravlje je jedan od ozbiljnih problema modernog sveta, a u životu prepunom stresa, psihoterapija postaje sve važnija. Međutim, mnogo ljudi nema pristup psihoterapeutima, pa je sve više onih koji se za pomoć obraćaju veštačkoj inteligenciji (AI), tj. AI četbotovima.

Ipak, postavlja se pitanje da li je korišćenje AI četbotova kao psihoterapeuta bezbedno?

Preporučujemo

Nažalost, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, piše Right as Rain Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu.

Pre svega, navodi se, nema razloga za stid ako ste koristili AI za terapiju ili razmišljali o tome. Vremena su teška, a veštačka inteligencija se može činiti kao relativno bezazleno rešenje.

- Trenutno postoji ogromna nezadovoljena potreba u oblasti mentalnog zdravlja: oko polovina ljudi sa mentalnim bolestima ne dobija negu, a oni koji je dobiju, u proseku čekaju 50 dana na prvi pregled – rekla je dr Devon Sandel-Fernandez, klinički psiholog sa Odeljenja za psihijatriju i bihejvioralne nauke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu.

- Proces pronalaženja terapeuta je težak, pa je logično da se nešto tako pristupačno kao što je AI koristi na ovaj način – dodala je.

Čak i ako imate terapeuta, on verovatno neće odgovarati na vaše poruke u jedan sat ujutru kada ste u panici i ne možete da spavate, dok će vam AI odgovoriti u bilo koje vreme, bilo kog dana. Međutim, AI nije obučeni terapeut i ne ponaša se nužno onako kako mislite. Evo nekih rizika korišćenja veštačke inteligencije kao terapeuta - rizika koje treba ozbiljno shvatiti kako biste zaštitili svoje mentalno zdravlje.

Vaši podaci nisu privatni

Za razliku od razgovora sa lekarom, AI ne čuva vaše podatke poverljivo (odnosno, nije usklađen sa HIPAA propisima o privatnosti zdravstvenih podataka). To znači da bi vaše privatne razgovore mogao da vidi zaposleni u kompaniji koja je razvila AI ili haker, a mogu se koristiti i za obuku budućih modela veštačke inteligencije.

Postoje određeni bezbedni AI programi koje koriste lekari i terapeuti, ali oni se razlikuju od besplatnih programa sa otvorenim pristupom kao što su ChatGPT, Gemini ili Claude.

Možete dobiti pogrešne informacije

Iako su veliki jezički modeli dizajnirani da vam pruže pouzdane činjenice sa uglednih izvora na internetu... oni to ne čine uvek. Zapravo, mogu vam dati netačne informacije dok ih predstavljaju kao istinite, što se naziva AI halucinacijom.

Ovo može biti opasno, naročito ako tražite medicinske informacije.

- Ovi modeli su veoma dobri u oponašanju ljudskog jezika, pa uvek zvuče ubedljivo, ali to ne znači da su informacije uvek tačne – rekla je Sandel-Fernandez, koja proučava primenu AI u lečenju i istraživanju mentalnog zdravlja.

Veliki jezički modeli ne pamte tačne informacije; oni proizvode odgovore koji deluju uverljivo na osnovu ogromne količine podataka na kojima su obučeni, a koji mogu uključivati pristrasne ili nepouzdane izvore. Pošto je mentalno zdravlje na mnogim mestima i dalje tabu tema, moguće je da AI četbotovi daju pogrešne ili čak opasne informacije zasnovane na stereotipima ili diskriminatornim uverenjima.

Četbot u kriznim situacijama

Ako razgovarate sa terapeutom, osobom na liniji za pomoć ili čak prijateljem, oni vam mogu pomoći ako osete da prolazite kroz hitnu situaciju, poput razmišljanja o samopovređivanju ili samoubistvu. Ta pomoć može uključivati odlazak u bolnicu, izradu bezbednosnog plana ili pristup lokalnim resursima.

AI neće pozvati hitnu pomoć u vaše ime, iako vam može preporučiti da to sami uradite. Iako su u četbotove ugrađene i druge mere bezbednosti, one nisu nepogrešive. Kao što ste možda videli u vestima, AI je čak ubedio neke ljude da treba da se povrede - što je suprotno od onoga što bi terapeut uradio.

Socijalna anksioznost

Ako se borite sa socijalnom anksioznošću ili strahom od razgovora sa stručnjakom, ćaskanje sa AI četbotom može delovati kao prijatnija i bezbednija opcija. Međutim, u tom kontekstu, to zapravo doprinosi izbegavanju onoga čega se plašite, što će dugoročno samo pogoršati problem.

Pošto AI može učiniti da se u trenutku osećate dobro, postoji rizik da neko postane zavisan od njega i da se socijalno povuče, dodala je Sandel-Fernandez. To je suprotno od onoga što terapeuti žele za svoje klijente, naročito jer je usamljenost danas prava kriza javnog zdravlja. Terapeuti će vam pomoći da naučite kako da se sami nosite sa noćnim krizama, što će vam zauzvrat izgraditi samopouzdanje da možete da se brinete o sebi kada je to potrebno.

Ne podstiče na napredak

Dobar terapeut će vas izazivati na zdrav način i pomoći vam da postavite i ostvarite ciljeve. To često znači uključivanje u terapijske prakse poput terapije izlaganjem, koja je privremeno neprijatna, ali vam pomaže da naučite kako da se suočite sa svojim strahovima.

AI ne funkcioniše uvek na ovaj način. Umesto da zna kako da vas bezbedno podstakne na napredak, on vas može ohrabriti da uradite nešto drastično i opasno - ili vam može jednostavno pružati utehu, što nije poenta odlaska na terapiju.

Ćaskanje sa veštačkom inteligencijom može vam pomoći da se osećate malo manje usamljeno, ali vam neće pomoći da dugoročno poboljšate svoje mentalno zdravlje.

Šta uraditi umesto toga?

Dakle, ako ne bi trebalo da koristite AI, šta da radite ako čekate na red ili ne možete da pristupite negi?

Aplikacije za onlajn terapiju koje vas povezuju sa pravim, živim terapeutom su jedna od opcija; druga su programi mentalnog zdravlja u zajednici, koji često pružaju pomoć čak i ako nemate zdravstveno osiguranje.

Dodatno, ako ste na listi čekanja kod terapeuta, Sandel-Fernandez preporučuje da ih kontaktirate i pitate koje resurse preporučuju u međuvremenu, bilo da su to lokalni centri ili knjige za samopomoć koje možete sami istražiti.

Hoće li AI biti pouzdaniji u budućnosti?

- Postoji veliki potencijal, ali još nismo stigli dotle, tako da trenutno ne preporučujem korišćenje bilo kog široko dostupnog AI alata za terapiju – zaključila je Sandel-Fernandez.

Ona se nada da će se jednog dana AI moći koristiti kao asistent u ustanovama za mentalno zdravlje, možda za trijažu ljudi u hitnim službama ili za razgovor sa ljudima dok su na listi čekanja. Ipak, ona ne vidi budućnost u kojoj AI samostalno pruža terapiju; ljudska interakcija će i dalje biti neophodna.

(Telegraf Nauka/Right as Rain by UW Medicine)