Životni vek Evropljana stagnira, stanje najalarmantnije u Engleskoj: Tri faktora kriva za to, tvrde naučnici

Životni vek Evropljana više se ne produžuje, a do najvećeg usporavanja došlo je u Engleskoj, pokazuju istraživanja. Stručnjaci za to krive kombinaciju loše ishrane, fizičke neaktivnosti i sve raširenije gojaznosti, piše Gardijan.

U proseku je godišnji porast dužine života u Evropi opao sa 0,23 godine u periodu od 1990. do 2011. godine na 0,15 godina u razdoblju od 2011. do 2019, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Lancet Public Health.

Preporučujemo

Od 20 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, do opadanja je došlo svuda osim u Norveškoj. Iza Engleske na vrhu zemalja gde je stanje najalarmantnije su Severna Irska, Vels i Škotska.

- Ova važna studija dokazuje da je prevencija ključ za zdravije društvo, pa je upravo zato ona vitalni deo 10-godišnjeg zdravstvenog plana na kojem radimo zajedno sa britanskom vladom - izjavila je Sara Prajs, direktorka engleske službe za javno zdravlje NHS.

Ona je dodala da usporavanje produženja životnog veka, posebno zbog kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, ukazuje na hitnu potrebu za snažnijom akcijom u borbi sa ključnim uzrocima tih oboljenja, a to su loša ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost.

Studija, koju su sačinili naučnici na čelu sa ekspertima Univerziteta Istočna Anglija, ispitala je promene u dužini životnog veka u 20 evropskih zemalja od 1990. do 2021.

Jedan od faktora koji su doprineli usporavanju produženja životnog veka bila je svakako i pandemija kovida-19, navode eksperti.

Stručnjaci ukazuju da zemlje gde je produženje životnog veka najmanje usporeno, kao što su Norveška, Island, Švedska, Danska i Belgija, imaju manji broj smrtnih slučajeva zbog bolesti srca i kancera.

Vođa tima istraživača Nikolas Stil rekao je da je upravo u tim zemljama zdravstvena politika njihovih vlada doprinela smanjenju rizika od srčanih bolesti. Kako se navodi, zaključci studije govore da je potrebna snažnija politika vlada kojom bi se suzbila gojaznosti i podstakla fizička aktivnost.

- Radi se o obimnoj, dugoročnoj politici zaštite populacije od rizika, uključujući angažovanje kako bi prehrambena industrija poboljšala proizvodnju i učinila ishranu jedne nacije zdravijom - kazao je Stil.

On je zaključio da maksimum dugovečnosti u Evropi još nije dostignut, jer se u mnogim zemljama dužina veka još uvek produžava kod starijih ljudi.

- Problem je smrtnost kod mlađih osoba, gde ima mnogo prostora za smanjenje rizika i prevenciju prevremene smrti - poručio je Stil.

(Telegraf Nauka/Tanjug)