Nova otkrića o gubitku kose kod muškaraca

Linija kose koja se povlači, totalni gubitak kose na temenu i na kraju klasični potkovičasti obrazac ćelavosti – ranija izučavanja muškog brasca gubitka kose, poznatog i kao androgenska alopecija, ukazivala su na više uobičajenih genetskih varijanti, piše Science Daily.

Genetičari iz Univerzitetska u Bonu sproveli su sistematično istraživanje razmera u kojima retke genetske varijante takođe mogu doprineti ovom poremećaju. U tom cilju su analizirali genetske sekvence 72.469 muškaraca iz biobanke Ujedinjenog Kraljevstva. Analiza je identifikovala pet značajno povezanih gena i dodatno potvrdila gene identifikovane u ranijem istraživanju.

Preporučujemo

Muški obrazac gubitka kose je najuobičajeniji oblik gubitka kose kod muškaraca i uveliko se pripisuje naslednim faktorima. Trenutne opcije za tretiranje i predviđenje rizika nisu dovoljno dobre i stoga je potrebno ispitivanje genetske osnove tog stanja.

Dosad su se studije širom sveta fokusirale prvenstveno na uobičajene genetske varijante, ukazujući na više od 350 genetskih tačaka, naročito androgenski receptorski gen, koji se nalazi na X hromozomu nasleđenom po majčinskoj liniji.

Nasuprot tome, doprinos retkih genetskih varijanata se tradicionalno smatra neznatnim. Međutim, nije bilo sistematičnih analiza retkih varijanata, koje su zahtevnije.

Bonski naučnici su ispitali retke genske varijante koje se dešavaju kod manje od jedan odsto populacije. Pomoću savremenih bioinformatičkih i statističkih metoda, pronašli su veze između muškog obrasca gubitka kose i retkih genetskih varijanti kod sledećih pet gena: EDA2R, WNT10A, HEPH, CEPT1 i EIF3F.

Pre ove analize, EDA2R i WNT10A su već viđeni kao kandidati na osnovu ranijih analiza uobičajenih varijanti. Sad je dodatno potvrđeno da ova dva gena imaju ulogu, i to putem uobičajenih i putem retkih varijanti. Slično, HEPH se nalazi u genetskom regionu na koji su već ukazale uobičajene varijante i koji je stalno pokazivao najjaču vezu sa muškim obrascem gubitka kose. Međutim, sam HEPH nikad nije smatran kandidatom.

CEPT1 i EIF3F su potpuno novi kandidati i naučnici pretpostavljaju da retke varijante tih gena doprinose genetskoj predispoziciji. HEPH, CEPT1 i EIF3F predstavljaju vrlo prihvatljive nove kandidate s obzirom na njihovu ranije opisanu ulogu u razvoju i rastu kose.

Štaviše, rezultati studije sugerišu da geni za koje se zna da izazivaju retke nasledne bolesti kože i kose (kao što je ektodermalna displazija) možda takođe imaju ulogu u razvoju muškog obrasca gubitka kose. Istraživači se nadaju da će delovi slagalice koje su otkrili doprineti razumevanju uzroka gubitka kose i omogućiti pouzdano predviđanje rizika i unapređenje tretmana.

(Telegraf Nauka/Science Daily)