Jadran se zagreva brže od svih evropskih mora, tvrde naučnici: "Dolazak novih vrsta je pretnja za domaće ribe"

Toplotni talas uticao je na temperaturu mora koja negde dostiže gotovo 30 stepeni, a na zagrevanje Jadrana već neko vreme upozoravaju naučnici koji su primetili promene u morskom ekosistemu i dolazak novih, invazivnih vrsta koje potiskuju domaće, autohtone organizme, prenose danas hrvatski mediji.

Sve više promena usled zagrevanja Sredozemnog mora beleže i oni koji godinama prate stanje u podmorju.

Preporučujemo

U Jadranu su sve češći stanovnici brojne invazivne vrste, poput vatrenjače i morskog oraha, koje su potencijalna pretnja za domaće ribe, školjkaše i druge organizme.

- Reč je o nekim vrstama koje su možda agresivnije od domaćih vrsta, mogu da ih potisnu sa staništa, ili mogu da budu predatori koji ih aktivno napadaju u velikoj meri - rekla je Ela Pahor, stručni saradnik u Akvarijumu Pula, a preneo je HRT.

Poslednja istraživanja pokazala su da se Sredozemno more zagreva brže nego inače. Naučnici ističu da tome pogoduju sve češći ekstremni vremenski uslovi.

- Poslednjih deset godina imamo veoma ubrzano zagrevanje u severnom Jadranu, a prosečna godišnja temperatura je rasla više od 2,7 stepeni. To je rekord za celi Mediteran, za sva evropska mora - ukazao je Martin Pfankuhen, šef laboratorije pri Institutu "Ruđer Bošković".

Na more utiče i delovanje čoveka, a morski sistem opterećen je i otpadnim i padavinskim vodama, hemikalijama i zagađenim rekama.

- Veoma mnogo habitata je nestalo, pogotovo obalnih. Možemo da kažemo da imamo veoma velike promene koje ne liče na Jadran kakav je bio pre 40 godina - dodao je Pfankuhen.

Posledice već sada trpe morski organizmi, ali i ljudi koji uz more i od mora žive. Dok se Hrvatska bori s toplotnim talasom, zabrinjavajući podaci stižu i iz Jadrana. Temperatura mora kod Dubrovnika danas je dostigla gotovo 26 stepeni, ali naučnici upozoravaju da je pravi problem sakriven duboko ispod površine.

Viši naučni saradnik Instituta za more i priobalje Univerziteta u Dubrovniku Rade Garić rekao je da se Jadran od 1985. godine zagrejao za čak 1,2 stepena, a tempo zagrevanja poslednjih godina se značajno ubrzao. Još više zabrinjava činjenica da su naučnici u poslednjih 30 godina zabeležili više od 20 novih vrsta planktona, među kojima su dve potpuno nove vrste koje dosad nisu bile poznate nauci.

Garić je dodao da će nastavak zagrevanja mora dugoročno menjati sistem biljnih i životinjskih zajednica u Jadranu.

- Sigurno je će s vremenom dolaziti do promene sastava tih populacija - zaključio je on.

(Telegraf Nauka/Tanjug)