Da li društvene mreže izazivaju depresiju kod dece i omladine? Norveški naučnici misle da imaju odgovor

Mladi sve više koriste društvene mreže Foto: Przemyslaw Klos / Panthermedia / Profimedia

Pojava i velika popularnost društvenih mreža doveli su do toga da mnogi ljudi misle da je njihovo korišćenje povezano sa depresijom kod dece i omladine, a tim norveških naučnika veruje da je otkrio postojanje ili nepostojanje veze.

„Prisustvo anksioznosti i depresije se povećalo. Kao i korišćenje društvenih mreža. Mnogi ljudi zbog toga veruju da postoji veza između te dve pojave“, rekla je Silja Stejnbek, prodesorka Odeljenja za psihologiju Norveškog univerziteta nauka i tehnologije (NTNU), prenosi EurekAlert!

Preporučujemo

Ipak, to nije slučaj, ako je verovati rezultatima studije „Ponašanje na društvenim medijima i simptomi anksioznosti i depresije. Kohortna studija u četiri talasa uzrasta 10-16 godina“.

U istraživačkom procesu u Trondhejmu naučnici su pratili 800 dece iz tog grada tokom šest godina kako bi ustanovili vezu između društvenih mreža i razvoja simptoma mentalnih bolesti.

- Skupljali smo podatke svake druge godine, od 10. do 16. godine deteta. To nam je omogućilo da pratimo tranziciju iz detinjstva u adolescenciju. Simptome anksioznosti i depresije identifikovali smo dijagnostičkim intervjuima i sa decom i sa njihovim roditeljima – objasnila je Stejnbekova.

Rezultati studije bili su isti i za dečake i za devojčice. Rezultati su bili isti bez obzira na to da li su deca objavljivala postove i slike na društvenim mrežama ili su ih samo lajkovali i komentarisali. Češća upotreba društvenih mreža nije dovela do više simptoma aksioznosti i depresije, navedeno je u saopštenju naučnika.

Različite studije poslednjih godina pratile su vezu između dečjeg korišćenja društveniih mreža i njihovog mentalnog zdravlja. Neke studije su otkrile da društvene mreže poboljšavaju mentalno zdravlje, druge da imaju negativan uticaj. Ipak, veza uspostavljenih odnosa je veoma slaba, smatra Steinbekova.

- Mentalno zdravlje je često veoma labavo definisano u studijama i pokriva sve od samopoštovanja do depresije. Podaci se obično skupljaju upitnicima. Nije jasno šta je tačno mereno i fokus je često bio na frekvenciji, tj. na tome koliko vremena mladi provode na društvenim mrežama. Prateći iste subjekte tokom godina, beležeći simptome mentalnih bolesti dugotrajnimi intervjuima i ispitivanjima društvenih mreža, naše istraživanje omogućilo nam je detaljniji pogled i dalo bolju sliku o povezanosti dve pojave – rekla je Stejnbekova.

Ranije studije pokazale su da samo pet procenata mladih u Norveškoj pati od depresije. Broj je još manji kada su deca u pitanju. Jedno od desetoro dece imalo je neke simptome koji ukazuju na anksioznost bar jednom između četvrte i 14. godine.

- To što mladi koriste društvene mreže je tema koja često izaziva jake emocije i postoji mnogo zabrinutosti i među roditeljima i među profesionalcima. Mi se nadamo da ćemo doprineti tome što se zna o uticaju društvenim mreža na razvoj mladih i njihovu sposobnost da funkcionišu u društvu. Ko je posebno ranjiv? Ko ima koristi od društvenih mreža? Da li je značajno na koji se način društvene mreže koriste – rekla je ona.

Stejnbekova i njene kolege ranije su otkrili da devojke koje lajkuju i komentarišu tuđe postove na društvenim mrežama razvijaju lošiju sliku o telu tokom vremena, ali to nije slučaj sa mladićima. Postavljanje sopstvenih slika nije imalo nikakav uticaj na samopoštovanje, bilo kod dečaka, bilo kod devojčica. Tokom narednih godina, istraživači će da ispitaju i ikako različito iskustvo na društvenim mrežama, poput sajber nasilništva i postavljanja golih slika, utiče na mlade koji se tek razvijaju.

- Naša studija je otkrila da bez obzira na to da li Kari ili Knut lajkuju ili postavljaju slike na Instagram ili Snepčet nisu u većem riziku da razviju simptome anksioznosti i depresije. To ne znači da oni nemaju negativna iskustva na društvenim mrežama ili da se ne osećaju kao da su zavisni od njih ili isključeni. Neki su posebno osetljivi i to su oni koji imaju potrebu da se identifikuju – rekla je Stejnbekova.

Ona je dodala da društvene mreže imaju i dobre strane jer se rađaju zajednice i osećaj pripadnosti, lako je ostati u kontaktu sa porodicom i prijateljima, a posebno su korisne za usamljene mlade ljude.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)