Šta se dešava sa našom svešću kad umremo? Nova studija baca novu svetlost na sve

Foto: Achim Prill / Panthermedia / Profimedia

Izveštaji o iskustvima bliskim smrti, sa pričama o "beloj svetlosti", "posetama bliskih osoba", "glasovima koji se čuju", između ostalog, zaokupljaju našu pažnju i duboko su ukorenjeni u našem kulturnom krajoliku.

Činjenica da je ovih izveštaja mnogo i da oni imaju mnoge zajedničke elemente pokreće pitanje o tome postoji li nešto fundamentalno stvarno što stoji u osnovi svih, i da li oni koji su uspeli da "prežive smrt" pružaju uvid u svest koja ne nestaje potpuno, čak i pošto srce prestane da kuca, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

Nova studija objavljena u Proceedings of the National Academy of Science pruža rane dokaze o pojačavanju aktivnosti povezane sa svešću u umirućem mozgu. Studija, koju vode Džimo Bordžigin, profesorka na Odseku za molekularnu i integrativnu fiziologiju i njen tim, je nastavak izučavanja ovih procesa na životinjama, koje su vršene pre skoro deceniju u saradnji sa dr Džordžom Mašurom, direktorom Mičigenskog centra za nauku svesti.

Slične signature gama aktivacije su zabeležene u umirućim mozgovima i životinja i ljudi, posle gubitka kiseonika izazvanog srčanim zastojem.

- Kako tako živo iskustvo može da se pojavi iz disfunkcionalnog mozga tokom procesa umiranja je neurološki paradoks. Dr Bordžigin vodi važnu studiju koja pomaže da se osvetle neurofiziološki mehanizmi koji su u osnovi ovoga - kaže Mašur.

Tim je identifikovao četiri pacijenta koja su umrla od srčanog zastoja u bolnici, dok su bili pod EEG monitoringom. Sva četiri pacijenta su bila komatozna i nekomunikativna. Za njih se na kraju ustanovilo da im nema adekvatne pomoći, te su uz dozvolu porodica isključeni sa aprata za održavanje u životu.

Posle skidanja sa respiratora, dva pacijenta su pokazala povišen broj otkucaja srca, zajedno sa usponom u aktivnostima gama zraka, koji se smatraju najbržom moždanom aktivnošću i povezuju se sa svešću.

Dalje, aktivnost je otkrivena u takozvanoj "vreloj zoni" neuralnih korelata svesti u mozgu, "raskrsnici" između temporalnog, parijetalnog i okcipitalnog režnja u zadnjem delu mozga. Ova oblast se dovodi u vezu sa sanjanjem, vizuelnim halucinacijama u epilepsiji, i promenjenim stanjima svesti ispitanim u drugim studijama mozga. Ova dva pacijenta su imala prethodno prijavljene napade, ali napade nisu imali u 60 minuta koji su prethodili njihovim smrtima, objasnila je Nuša Mihajlova, profesorka na Odseku za neurologiju, koja sarađuje sa dr Bordžigin od 2015. godine, radeći na sakupljanju podataka sa EEG od umrlih pacijenata na intenzivnoj nezi. Druga dva pacijenta nisu pokazala takav porast u broju otkucaja srca pri uklanjanju sa aparata, niti su pokazali povišen nivo moždane aktivnosti.

Zbog male veličine uzorka, autori studije su zahtevali da se ne prave preuranjene izjave o implikacijama njihovih rezultata. Takođe su naveli da je nemoguće u ovoj studiji znati šta su pacijenti iskusili, pošto nisu preživeli.

- Ne možemo da napravimo korelacije primećenih neuralnih signatura svesti sa odgovarajućim iskustvom kod istih pacijenata u ovoj studiji. Međutim, ono što smo primetili je definitivno uzbudljivo i pruža novi okvir našeg razumevanja skrivene svesti kod umirućih ljudi - rekla je ona.

Veće studije u više centara, koje uključuju EEG posmatranje pacijenata u intenzivnoj nezi koji su pretrpeli srčani zastoj, mogle bi da pruže neophodne podatke na osnovu kojih bi se moglo odrediti da li ovi "bljeskovi" gama zračenja mogu biti znaci "skrivene svesti" čak i u vremenu bliskom smrti.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)