Drevna piramida srušila se posle 1.100 godina: Stručnjaci upozoravaju na klimatske promene kao uzrok

Jedna od najlepše očuvanih piramida drevne civilizacije Mičoakanskog kraljevstva u Meksiku pretvorila se u gomilu ruševina u noći između 29. i 30. jula 2024. godine. Ova kvadratna kamena građevina visoka oko 15 metara, koja se nalazila na arheološkom nalazištu Ihuacio, popustila je pod pritiskom ekstremnih vremenskih uslova, a njen južni zid potpuno se urušio. Reč je o događaju koji arheolozi i lokalne zajednice ne vide samo kao gubitak kulturnog blaga, već i kao upozorenje na posledice sve izraženijih klimatskih promena, piše Science Alert.

Arheološki lokalitet Ihuacio smešten u meksičkoj saveznoj državi Mičoakan, jedan je od najznačajnijih ostataka civilizacije Purepeča. Mesto je prvi put naseljeno pre oko 1.100 godina od strane domorodačkih naroda koji su govorili jezik nahuatl. Zanimljivo je da samo ime Ihuatzio na nahuatlu znači „mesto kojota“. Kasnije je lokalitet postao prestonica moćnog naroda Purepeča – jedine civilizacije u Centralnoj Americi koju čak ni Asteci nisu uspeli da osvoje.

Preporučujemo

I danas se narod Purepeča ponosno identifikuje sa svojim precima, jezikom i običajima. Njihova kultura i tradicija preživeli su vekove, uključujući i kolonijalno osvajanje, a potomci se i dalje bore za očuvanje svetih mesta kao što je Ihuatzio.

Piramida i kula

Na lokalitetu se, pored dve piramide, nalazi i kula koja je mogla služiti kao tvrđava, kao i nekoliko grobnica. Pre nesreće, ova piramida se ubrajala među najbolje očuvane spomenike tog doba. Bila je i jedna od retkih građevina tog formata koje su odolele vremenu – sve do 2024.

Nacionalni institut za antropologiju i istoriju Meksika (INAH) objavio je da je urušavanje piramide direktna posledica vremenskih nepogoda koje su prethodile događaju. U saopštenju se navodi da su visoke temperature prethodnih meseci, zajedno sa sušom, izazvale pukotine u strukturi zdanja, kroz koje je potom prodrla voda tokom obilnih padavina. Te pukotine oslabile su konstrukciju i omogućile prodiranje kišnice, što je ubrzalo unutrašnju eroziju i urušavanje.

Zanimljivo je da je neposredno pre ovog događaja Meksiko zadesila najgora suša u poslednjih 30 godina. Nekoliko jezera u zemlji potpuno je presušilo. A zatim su, gotovo ironično, usledile ekstremne kiše i grmljavinske oluje koje su zabeležene širom zemlje, naročito u julu, u jeku letnje sezone.

Prema INAH-u, najmanje šest terasastih delova piramide je u ozbiljnom stanju oštećenja, uključujući spoljašnji zid, jezgro građevine i potporne zidove. Stručnjaci su hitno preduzeli mere sanacije, kako bi se ostatak strukture sačuvao i obnovio u cilju očuvanja kulturne baštine.

Tariakuri Alvarez, savremeni pripadnik naroda Purepeča, na svom Facebook profilu je prokomentarisao da bi njegovi preci ovakvo urušavanje piramide protumačili kao „loš znak“. Prema njegovim rečima, sličan događaj dogodio se i neposredno pre dolaska španskih osvajača u Meksiko – tada je, kako kaže, to bio znak da su bogovi nezadovoljni.

Zanimljivo je da ovakvo tumačenje nesreće ima uporište u tradicionalnom verovanju naroda Purepeča, koji su pad važnih građevina smatrali simboličkim izrazom božanskog nezadovoljstva ili dolaska velikih promena.

Urušavanje piramida

Ovaj događaj nije usamljen slučaj. Samo nekoliko dana pre urušavanja piramide u Meksiku, srušio se i čuveni „Dvostruki luk“ (Double Arch) u Juti, u Sjedinjenim Američkim Državama. Geolozi veruju da je i ova pojava rezultat promena u nivou podzemnih voda i erozije izazvane sve nestabilnijom klimom.

Drevne pećinske slike u Okeaniji takođe ubrzano propadaju. Naučnici upozoravaju da klimatske promene menjaju vlažnost vazduha, temperaturu i hemijski sastav podloge, što sve zajedno doprinosi uništavanju najstarijih primera umetnosti na svetu.

Jedna studija sprovedena u Evropi i Meksiku pokazala je da povećanje padavina značajno povećava rizik od oštećenja materijala koji su korišćeni u drevnim građevinama. Prekomerna vlaga može da prodre u mikropukotine, da oslabi vezivni materijal i izazove kolaps konstrukcija starih stotinama i hiljadama godina.

INAH trenutno radi na očuvanju ostataka urušene piramide, s ciljem da se ona obnovi i da se spreče dalja oštećenja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bez šireg globalnog angažovanja na borbi protiv klimatskih promena, slične scene urušavanja bi mogle postati sve češće.

Arheološka nalazišta, koja su neprocenjivo kulturno nasleđe čovečanstva, nisu otporna na posledice koje je savremeni svet proizveo. Kako kaže jedan od istraživača:

- Gledati kako ova mesta nestaju zbog klime koju smo sami stvorili, neprijatno je – i smrtnicima, i besmrtnima.

(Telegraf Nauka / Science Alert)