Pištaljka smrti i dalje uteruje strah u kosti: Naučnici merili uticaj „vriska hiljadu leševa“ na telo i mozak

Astečka pištaljka smrti... Foto: Shutterstock/Tom Reeve

Astečka „pištaljka smrti“, otkrivena u grobnicama drevnog naroda, i danas uteruje strah u kosti ljudima. To je pokazalo istraživanje nervnih i psiholoških odgovora dobrovoljaca dok su slušali zvuk pištaljke, za koje su pojedinci tvrdili da „zvuči kao vrisak hiljadu leševa“.

Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Communications Psychology, sproveo je tim kognitivnih neuronaučnika sa Univerziteta u Cirihu, preneo je Phys.org.

Preporučujemo

Naučnici su prikupili više dobrovoljaca, a onda uključili uređaje za praćenje nervnih i psiholoških odgovora i ispitivali šta se dešava kada se čuje zvuk iz pištaljke smrti. Dobrovoljci su morali i da opišu šta osećaju kada čuju „vrisak hiljadu leševa“.

Svi oni su imali sličnu reakciju na pištaljku smrti – određeni delovi mozga povezani sa senzornim sistemom su aktivirani, što je značilo da je telo odmah ulazilo u stanje uzbune. Takođe su dobrovoljci rekli da su osećali strah od zvuka, kao i da su želeli da što pre prestane. Istraživači su otkrili da je zvuk stvarao i zabunu u mozgu.

Pištaljka smrti je bizarni instrument za koji se veruje da je korišćen pre ceremonijalnog ubijanja u ime boga vetra Ehekatla. Prva je otkrivena kraj obezglavljenog skeleta u astečkom hramu u Meksiko Sitiju 1999. Kasnije je otkrivena i u nekim drugim grobovima iskopanim između 1250. i 1521. Prvo se mislilo da je reč o nekoj vrsti igračke, ali su naučnici 15 godina kasnije dunuli u nju i iznenadili su se zvukom koji se čuo.

Tačna uloga pištaljke smrti nije poznata, ali postoji mnogo teorija. Neki stručnjaci misle da su je Asteci koristili da pomognu dušama mrtvih da odu u zagrobni svet nakon što su žrtvovani. Drugi veruju da je reč o amajliji koja rasteruje zle sile. Treći smatraju da je moguće da su je koristili i ratnici da zastraše svoje neprijatelje na početku bitke.

Asteci su bili jedna od najrazvijenijih mezoameričkih kultura, koja je naseljavala meksičku dolinu od 13. veka do pada u 16. veku, nakon dolaska konkvistadora Ernana Kortesa. Njihov najveći grad Tenočtitlan, u tom trenutku jedan od najvećih na svetu, nakon pada države na njegovim ruševinama nastao je Meksiko Siti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)