Misteriozni nestanak prvih evropskih zemljoradnika: Da li je kuga pre 5.000 godina ubila graditelje megalita?

Foto-kolaž: Scott Camazine / Alamy / Alamy / Profimedia; Ingemar Magnusson / Alamy / Alamy / Profimedia

Najstarije poznate žrtve kuge stradale su pre oko 5.000 godina u Evropi. Međutim, nikad nije bilo jasno da li su dva slučaja, jedan iz Letonije i jedan iz Švedske, bili izolovani ili je reč o široj epidemiji. Nova studija, bazirana na proučavanju DNK iz 108 osoba iz praistorije, iskopanih na devet lokacija u Švedskoj i Danskoj, sugeriše da je ova drevna forma kuge bila raširena među prvim evropskim zemljoradnicima i mogla bi da objasni zašto je ova populacija misteriozno nestala tokom perioda od 400 godina, piše CNN.

- To je veoma konzistentno širom cele severne Evrope, iako postoje neke veoma velike razlike u arheološkim ostacima, da postoji isti obrazac: samo su nestali – rekao je za CNN Frederik Sirsholm, postdoktorand pri Geogenetskom centru zadužbine Lundbek i Univerzitetu u Kopenhagenu, kao i glavni autor studije objavljene u žurnalu Nature.

Preporučujemo

Graditelji megalitskih spomenika

Ova grupa, poznata kao neolitski zemljoradnici, migrirala je iz istočnog Sredozemlja i zamenila male grupe lovaca-skupljača donevši poljoprivredu i sedelački način života u severozapadnu Evropu pre između 6.000 i 7.000 godina. Njihovo nasleđe su megalitske grobnice i megalitski spomenici, od kojih je najpoznatiji Stounhendž.

Arheolozi intezivno raspravljaju o razlozima nestanka ove populacije pre između 5.300 i 4.900 godina. Neki smatraju da je razlog za to poljoprivredna kriza do koje su dovele klimatske promene ili bolest.

- Odjednom više nema ljudi koji se sahranjuju kod ovakvih spomenika, graditelji monolita su nestali – rekao je Sirsholm.

Malo je verovatno da je nasilje imalo ulogu, dodao je on, jer je sledeći talas došljaka, pripadnika takozvane Jamne ili Stepske kulture, stigao nakon „praznine“ u arheološkim nalazima.

Studija je otkrila da su vrste bakterija koje izazivaju kugu bile prisutne u jednom od šest uzoraka, što ukazuje da infekcija nije bila retka.

- Ovi slučajevi kuge datirani su u tačnom periodu kada je došlo do propadanja kulture neolitskih zemljoradnika, pa postoje veoma jaki posredni dokazi da je kuga možda dovela do kolapsa ove populacije – rekao je on.

Foto: Ingemar Magnusson / Alamy / Alamy / Profimedia

Genetsko putovanje kroz vreme

Genetske informacije o patogenima mogu biti sačuvane u ljudskom DNK, što omogućuje naučnicima da putuju kroz vreme kako bi otkrili više o drevnim bolestima i njihovoj evoluciji.

Yersinia pestis, bakterija koja izaziva kugu, najčešći je od šest patogena identifikovanih u novom istraživanju, a bila je prisutna kod 18 osoba ili u 17 odsto od 108 uzoraka.

Međutim, navodi se u studiji, prava razmera kuge u to vreme mogla je da bude mnogo viša imajući u vidu da drevni DNK može da se izvuče samo iz dobro očuvanih ljudskih ostataka. Osim toga, nije moguće znati da li su proučavane osobe umrle od kuge ili su samo bile inficirane.

Autori studije smatraju da njihova otkrića ne dokazuju nužno da je došlo do smrtonosne epidemije koja se brzo širila. Bakterije su otkrivene u ostacima četiri od šest generacija sahranjenih na grobljima.

- Očekivao sam da kuga bude prisutna samo u poslednjoj generaciji, što bi bio dokaz da ih je kuga ubila sve i da je to to – rekao je Sirsholm, koji je sastavio porodična stabla iz grobnica korišćenjem informacija o poreklu u drevnom DNK.

- Takođe sam očekivao da kuga bude ista, da svaki pojedinačni osnovni par DNK bude isti, jer bi se to očekivalo u slučaju brzog širenja bolesti, ali nismo to otkrili – dodao je on.

Umesto toga, pronašli su dokaze tri različite infekcije, kao i različite varijante bakterije koja izaziva kugu.

- Veliko pitanje je, onda, kako kuga nije ubila sve na samom početku? To nas je zbunilo, pa smo počeli da gledamo gene da vidimo da li postoji neka vrsta objašnjenja – rekao je.

Tim je otkrio da su se geni kuge menjali u DNK sekvenci, što bi moglo da utiče da virulentnost patogena kod nekoliko generacija.

Prenos bolesti s čoveka na čoveka

Imajući u vidu da su ostaci pažljivo sahranjeni, Sirsholm kaže da je moguće da su genetski podaci u studiji uhvaćeni na samom početku epidemije. Takođe je moguće da je bolest bila manje smrtonosna nego bubonska kuga koja je izazvala Crnu smrt u srednjem veku, što je bila najsmrtonosnija epidemija za koju se veruje da je u roku od sedam godina ubila polovinu evropskog stanovništva.

Kako su varijante bakterija primećene u uzorcima bile bez gena za koji genetičari znaju da je ključan za njihovo preživljavanje u digestivnom traktu buva, tadašnja bolest verovatno nije bila identična bubonskoj kugi, koju su prenosile buve sa pacova.

Studija ukazuje na to da je kuga tada prenošena sa čoveka na čoveka, a ne sa životinja na ljude, mada nije moguće znati koliko je bila smrtonosna, rekao je Mark Tomas, profesor evolutivne genetike sa Univerzitetskog koledža Londona. On nije bio uključen u najnovija istraživanja, ali je bio deo tima koji je prvi identifikovao kolaps ove neolitske populacije. Kako kaže, nije ubeđen da je kuga bila glavni razlog nestanka neolitskih zemljoradnika jer se desio u različitom trenutku u različitim delovima Evrope, pa je najverovatnije rezultat kombinacije faktora, uključujući lošu zemljoradnju koja je iscrpla zemljište prebrzo, kao i generalno loše zdravlje.

- Zdravlje neolitskog stanovništva bilo je veoma loše, njihove kosti su izgledale loše. Možda je bilo skoka u količini patogena – rekao je on.

(Telegraf Nauka / CNN / Nature)