Ovo su najstariji specijalni strugači na svetu: Za kasapljenje divljači korišćeni pre 400.000 godina

Najstariji specijalni strugači i lobanje homosapijensa i homo erektusa... Foto-kolaž: Litov, V., Barkai, R. The Stone, the Deer, and the Mountain: Lower Paleolithic Scrapers and Early Human Perceptions of the Cosmos. Arch 20, 106–146 (2024) + Deco / Alamy / Profimedia

Najstariji specijalni kameni strugači na svetu korišćeni su pre 400.000 godina za kasapljenje jelena lopatara, pokazala je nova studija Univerziteta u Tel Avivu. Ovo oruđe otkriveno je na nalazištima Kesem i Džadžulija karakterišu oštre ivice u obliku krljušti, koje su omogućavale kasapljenje plena i obradu kože, prenosi Phys.org.

Istraživači veruju da su nakon nestanka slonova iz te oblasti, drevni lovci bili prinuđeni da se prilagode pomoću tehnoloških adaptacija koje su im omogućavale da love, kasape i procesuiraju mnogo manji i brži plen – jelene lopatare. Studija objavljena u Archaeologies navodi i da je oruđe napravljeno od kremena iz Samarije, koja je oko 20 kilometara udaljena.

Preporučujemo

Istraživači imaju hipotezu da su planine Ebal i Gerizim smatrane izvorom izobilja i da su ih praistorijski lovci još od paleolita smatrali svetim.

- U našoj studiji pokušali smo da shvatimo zašto se kameno oruđe promenilo tokom praistorije, sa fokusom na strugačima u donjem paleolitu, pre 400.000 godina. Otkrili smo da se tada drastično promenila i ishrana ljudi, verovatno zbog promene u fauni: velika divljač poput slonova je nestala, pa su ljudi bili primorani da love manje životinje, posebno jelena lopatara. Naravno, kasapljenje velikih slonova se izvodi na jedan način, a kasapljenje manjih i delikatnijih jelena lopatara je drugačije i izazovno. Sistematska obrada jelena lopatara je kompleksan i zahtevan zadatak koji zahteva razvoj novih tehnika. Zbog toga smo videli pojavu ovih specijalnih strugača, sa bolje oblikovanim, oštrijim i uniformnijim sečivom u odnosu na obične strugače korišćene pre toga – rekao je Vlad Litov sa Odeljenja za arheologiju i kulture Bliskog istoka Univerziteta u Tel Avivu.

Studija se bavila proučavanjem ostataka sa praistorijskog nalazišta Džadžulija, koje su najverovatnije naseljavali pripadnici vrste Homo erectus, kao i iz pećine Kesem. Na oba nalazišta otkriveno je više strugača novog tipa, napravljenih od kremena koji nije odatle, već verovatno iz Samarije.

- U studiji smo identifikovali vezu između tehnološkog napretka i promene faune, tj. plena i hrane ranih ljudi. Dugo su naučnici velovali da je razlog razvoja ovih specijanih stugača rezultat bioloških i kognitivnih promena kod ljudi. Mi demonstriramo duplu vezu, praktičnu i percepticnu. S jedne strane, ljudi su počeli da prave sofisticiranija oruđa jer su morali da love i kasape manji, brži i tanji plen. S druge strane, postoji i perceptualna veza – planine Ebal i Gerizim u Samariji, oko 20 kilometara istočno, bile su dom jelena lopatara i samim tim izvor izobilja – rekao je prof. Ran Bakai sa Odeljenja za arheologiju i kulture Bliskog istoka Univerziteta u Tel Avivu.

Nova vrsta strugača, veruju, pojavila se na tim prostorima pre oko 500.000 godina, a onda su od pre 400.000 do pre 200.000 godina korišćeni u velikoj meri.

(Telegraf Nauka / Phys.org)