Otisci stopala daju živopisnu priču o prvim stanovnicima Severne Amerike

Foto: National Park Service / Zuma Press / Profimedia

Drevni ljudski otisci stopala, sačuvani u suvom koritu jezera u Nacionalnom parku Vajt Sends u Novom Meksiku, otkrivaju izuzetno živopisne prizore života kasnog pleistocena: deca koja skaču u baru i prskaju se, grupa lovaca koja vreba džinovskog lenjivca. Naučnici koji proučavaju ove otiske stopala prvobitno su procenili njihovu starost na između 11.500 i 13.000 godina. Ali sada, radiokarbonsko datiranje omogućilo je ekspertima da naprave senzacionalno otkriće, najstariji od ovih otisaka stopala su skoro 23.000 godina stari, piše Smithsonianmag.com.

Tokom mnogih decenija, arheolozi su bili uvereni da su prvi ljudi stigli u Amerike pre oko 13.000 godina, nakon što su se otopili glečeri ledenog doba. Otisci stopala iz Vajt Sendsa, čiju su starost naučnici ponovo procenili, u radu objavljenom ovog oktobra, analizom polena drveća i zrna kvarca u sedimentnim slojevima, pružaju najubedljivije dokaze do sada da su ljudi zapravo bili ovde mnogo ranije, krajem poslednjeg ledenog doba. Moguće je da su stigli u Severnu Ameriku pre više od 32.000 godina.

Preporučujemo

- Sada nam je potrebno mnogo više lokacija da bi smo shvatili odakle su došli i kojim putem. Trajno nasleđe Vajt Sends-a je da pokazuje put ka novom skupu dokaza - kaže Metju Benet, profesor ekoloških i geografskih nauka na Univerzitetu u Burnemautu u Engleskoj i glavni autor dva naučna rada o otiscima stopala.

Otisci stopala su ostavili ljudi koji su hodali po vlažnom tlu na ivici jezera. Neki su vidljivi golim okom; drugi se mogu naći samo pomoću radarskog penetriranja tla. Benet zna za starije ljudske tragove u Africi i drugim delovima sveta, ali nijedan, kaže, "ne priča tako živopisnu, priču." Njegov prvi rad datiranja ovih tragova detaljno je opiso opasno putovanje koje je poduhvatila žena ili adolescentkinja, koja je nosila dete na kuku, brzo hodajući po blatnjavoj obali jezera.

- Bilo je gladnih predatora u okolini, uključujući velike vukove i sabljozube mačke. Možemo videti gde je kliznula po blatu u određenim tačkama... Takođe možemo videti otiske deteta gde ga je spustila, pretpostavljam jer je umorna i trebala joj je pauza - kaže Benet.

Na osnovu veličine otisaka stopala, čini se da je dete imalo manje od 3 godine i nije pratilo stariju žensku osobu na povratku. Da li je ostavila dete u kampu? Zašto su putovale među opasnim životinjama po klizavoj obali jezera?

- Nema načina da se zna. Ali ako ste ikada žurili da stignete negde važno noseći umorno dete, doživeli ste vrlo sličnu emociju - čak i ako niste gledali preko ramena za sabljozubim mačkama - kaže Benet.

(Telegraf Nauka / Smithsonianmag.com)