Vreme čitanja: oko 2 min.
U muzeju nisu znali o čemu je reč, sad im je najvažniji predmet: Astrolab iz 11. veka ima neverovatnu istoriju
Vreme čitanja: oko 2 min.
Natpis na hebrejskom je skoro izbledeo i mogla sam da ga vidim samo pod određenim svetlom, mislila sam da sanjam, rekla je dr Frederika Gigante
Astrolab iz 11. veka, otkriven u muzeju u Veroni, ima arapske i hebrejske natpise i predstavlja jedan od najstarijih primera kolaboracije jevrejskih i arapskih naučnika. Ovaj astronomski instrument adaptiran je, prevođen i ispravljan vekovima kasnije u Španiji, severnoj Africi i Italiji, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.
Dr Federika Gigante sa Fakulteta istorije i Hristovog koledža napravila je ovo otkriće u muzeju u Veroni, a zatim je objavila studiju u žurnalu Nuncius. Kako se navodi, ona je na sliku astrolaba naletela slučajno na sajtu Muzeja Fondacije Miniskalki-Erizo i onda se raspitala o predmetu.
Preporučujemo
Brat očajnički pokušava da spase sestru koja se davi: Otkrivena neverovatno očuvana freska u Pompeji
Da li je u toku preokret u istraživanju istorije? Herodotovu nauku menjaju forenzika, analize DNK, izotopi...
- Muzej nije ni znao šta je to. Sada je to najvažniji predmet u njihovoj kolekciji. Kada sam posetila muzej i proučila astrolab iz blizine, primetila sam natpis na arapskom jeziku, ali je natpis na hebrejskom skoro izbledeo. Mogla sam da ga vidim pod određenim svetlom i mislila sam da sanjam. Bilo je to mnogo uzbudljivo – rekla je dr Gigante i dodala:
- Astrolab iz Verone imao je mnogo modifikacija, dodataka i adaptacija kako je menjao vlasništvo. Najmanje tri različita korisnika osećala su potrebu da dodaju prevod i ispravke ovom objektu. Dva korisnika su koristila hebrejski, a jedan zapadnjački jezik.
Astrolab je bio prvi „pametni telefon“, navodi se u saopštenju, pokretni računar sa više stotina namena. Davali su dvodimenzionalni model svemira koji je stajao u ruku korisnika i omogućavao im da proračunaju vreme, rastojanje, pozicije zvezda… Korišćen je i za pravljenje horoskopa.
Dr Gigante, stručnjak za islamski astrolab i ranije kustos islamskih naučnih instrumenata, datirala je ovaj instrument iz Verone zahvaljujući dizajnu, konstrukciji i kaligrafiji. Smatra da je nastao u Andaluziji, u vreme kada su muslimani vladali tim delom Španije, u 11. veku. Na jednoj strani je natpis na arapskom „za geografsku širinu Kordove, 38º 30‘‘ dok na drugoj piše „za geografsku širinu Toleda, 40º“. Ona veruje da je napravljen u Toledu u vreme kada je to bio centar za razmenu između muslimana, Jevreja i hrišćana.
When astrolabes make half a page on The Times @thetimes @Cambridge_Uni @CamHistory #astrolabe #histsci #histastro pic.twitter.com/r3mg9GHHXA— Federica Gigante (@Federica_Gig) March 4, 2024
Dva imena koja se spominju na astrolabu su Ishaq i Yunus, imena od kojih vode poreklo Isak i Jovan (Ivan). Dr Gigante veruje da je reč o jevrejskim imenima pisanim arapskim pismom, što ukazuje da se koristio u zajednici Sefarda u Španiji, koji su govorili arapski.
Druga, dodata ploča ima geografsku širinu mesta u severnoj Africi, verovanto u Maroku ili Egiptu.
(Telegraf Nauka / University of Cambridge)
Povezane vesti
„Dok nas smrt ne rastavi“: U grobu s psima, pilićima i svinjama! Bizarni pogrebni običaji na drevnom groblju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
