„Dok nas smrt ne rastavi“: U grobu s psima, pilićima i svinjama! Bizarni pogrebni običaji na drevnom groblju

Jedan od grobova iz Verone... Foto: S.R.Thompson / Zuma Press / Profimedia

Na drevnom groblju Seminario Vescovile u Veroni otkriveni su grobovi osoba sahranjenih sa psima, svinjama, kravama, konjima ili pilićima pre više od dve hiljade godina. Razlozi za to i dalje su misterija, naglašavaju naučnici, ali moglo bi da sugeriše da je postojao prijateljski odnos između tih ljudi i životinja, ali i da je to deo žrtvenog obreda.

U istraživanju nazvanom „Dok nas smrt ne rastavi“: Multidisciplinarna studija ljudsko-životinjskih sahrana u nekropoli iz kasnog gvozdenog doba Seminario Veskovile, objavljenom u Plos One, tim naučnika saviše evropskih univerziteta pokušao je da opiše i shvati bizarne pogrebne običaje.

Preporučujemo

Kako se navodi u saopštenju, od 161 sahranjene osobe na ovom arheološkom nalazištu, korišćenom između 3. i 1. veka pre nove ere, njih 16 je u grob položeno sa nekom vrstom životinjskih ostataka.

- Neki od grobova imali su ostatke životinja koje ljudi često jedu, uključujući mnogo svinja, pilića i delova krave, koji su možda predstavljali hranu koja se nudi mrtvima. Međutim, četvoro ljudi sahranjeno je sa ostacima konja ili pasa, koji se ne koriste često u ishrani – navodi Phys.org.

Ostaci životinje kraj ljudskog skeleta... Foto: S.R.Thompson / Zuma Press / Profimedia

Da bi shvatili zašto je tako, istraživači su analizirali demografiju, ishranu, genetiku i poglebne uslove ljudi i životinja, ali to ih nije dovelo do zaključka. Primera radi, utvrđeno je da te osobe nisu u krvnom srodstvu, a samim tim i da nije reč o običajima jedne porodice.

Postoji mnogo razlika, pa je u jedan grob položena beba kraj potpunog skeleta psa, mladić je sahranjen sa delovima konja, sredovečni muškarac sa malim psom, a sredovečna žena sa jednim celim konjem, delovima nekoliko drugih konja i psećom lobanjom.

- Pogrebni obredi su veoma formalizovani i simbolički bogati trenuci tokom kojih zajednica predstavlja, potvrđuje i prenosi svoje kulturne, društvene i ekonomske lemente. U skladu sa tim, a imajući u vidu životinjski simbolizam, arheološke rasprave o pogrebnim obredima mogu imati veliku korist od uvođenja različitih analitičkih perspektiva. Zbog toga smo studiji pristupili spajanjem zooarheoloških, arheoloških, antropoloških, izotopskih i paleogenetskih podataka. Kombinacija nam je omogućila da naglasimo neke trendove, uključujući odsustvo dijetalnih, genetskih, demografskih i pogrebnih sličnosti između grobova i ljudi i životinja u njima. Ovi rezultati i nova pitanja koja su nam oni doneli dokazuju važnost interpretacije iz više uglova kada se pristupa ovakvim temama – navodi se u studiji.

Na ovom groblju sahranjivani su stanovnici ovog dela Italije pre uspona Starog Rima i rimske kulture.

(Telegraf Nauka / Phys.org)