„Oživeo“ čovek koji je opisao pakao: Tamo je smestio i jednog srpskog kralja

Slika Ežena Delakroe prikazuje dolazak Dantea i Vergilija u pakao Foto: Fototeca Gilardi / akg-images / Profimedia

Italijanski pesnik Dante Aligijeri „oživeo“ je zahvaljujući radu tima naučnika i grafičkog dizajnera iz Brazila. Lik čoveka čiji je opis pakla sa devet krugova prepoznatljiv i nakon više od 700 godina ponovo je predstavljen svetu. Rekonstrukciju njegovog lica pomoću opisa savremenika i analize lobanje uradio je brazilski umetnik Cicero Moraes i može se videti na njegovom Fejsbuk nalogu.

Preporučujemo

Autor „Božanstvene komedije“, koji je u pakao smestio i jednog srpskog kralja, slavan je i danas, ali je njegov lik uvek bio misterija jer su slike na kojima je predstavljen nastale dosta posle njegove smrti, piše Dejli mejl.

Moraes, glavni autor studije, rekao je da su tradicionalni opisi pesnika bili nedovoljni.

Prognani pesnik izmučenog lika

- Najviše njih sadržano je u Danteovoj biografiji koju je napravio pisac Đovani Bokačo. Navodno, bio je osoba srednje visine, malo pognut, sa dugim licem i orlovskim nosem, kao i većim očima. Međutim, Bokačo nije znao Dantea lično i skupio je izveštaje ljudi koji su bili bliski s njim. Dosta slika pratilo je Bokačove opise, ali mi se držimo samo onog što pokazuju kosti – rekao je umetnik, a prenosi Dejli mejl.

Oni su proces započeli digitalnom rekonstrukcijom lobanje italijanskog pesnika i to pomoću analiza njegovih kostiju iz 1921. Koristili su i podatke iz studije o njegovom licu iz 2007.

- Onda smo napravili seriju projekcija zasnovanu na statističkim podacima dobijenim tomografijom i ultrazvukom, a onda ih uporedili sa anatomskim deformacijama – rekao je Moraes.

- Napravljene su dve vrste slika, sa objektivnim pristupom u crno-beloj tehnici, bez kose i sa zatvorenim očima. A drugi u boji i sa subjektivnim elementima poput očiju, kože i odeće po najpoznatijim slikama – rekao je Moraes.

Dante je proteran iz rodne Firence 1302. i umro je u Raveni 1321. Zbog toga su, kaže Moraes, rekonstruisali Dantea kao izmučenog čoveka.

- Ona pokazuje briljantnog čoveka, ali tužnog zbog progonstva – rekao je on.

Dante Aligijeri bio je najčuveniji pesnik kasnog srednjeg veka, a mnogi ga smatraju i ocem italijanskog jezika. Njegovo najčuvenije delo „Božanstvena komedija“ (objavljeno pod imenom „Komedija“ a epitet mu je dodao Bokačo) u tri knjige opisuje pakao, čistilište i raj kroz koje ga vodi prvo rimski pesnik Vergilije, a onda i Beatriče, njegova najveća ljubav.

Kako i zašto je spominjao „kralja Raške“

Zanimljivo je da je slavni pesnik Dante Aligijeri jednog srpkog kralja, koga većina identifikuje kao Milutina, mada neki stručnjaci misle da je reč o Dragutinu, smestio u pakao, ali ga nije spomenuo u delu „Pakao“ svoje čuvene „Božanstvene komedije“ već u delu „Raj“ kada opisuje koga od hrišćanskih kraljeva tu neće sresti:

„... Pa opet progovori: ‚Do ovog kraljevskog konaka

nije dospeo niko ko nije verovao u Hrista,

pre i posle pošto ga na krstu razape rulja svakojaka.

Ali, vidiš: mnogi koji prizivaju ime Hrista

biće mnogo dalje od njega, sudnjeg dana,

od onog ko nije upoznao Hrista.

Šta će reći Persijanci vašim kraljevima

kada vide onu knjigu otvorenu

u kojoj se sve piše o njihovim zlodelima?

(…)

Tu će biti kralj Norveške i kralj Portugalije,

a sa njim onaj iz Raške koji je

loše upotrebio kalup iz Venecije!…‘“

Razlog za ovo je optužba da je srpski kralj kovao srebrne dinare koji su skoro po svemu bili nalik mletačkom matapanu (2,178 grama). Istoričar Stojan Novaković svojevremeno je opisao da je, kada je Milutin zavladao Srbijom, Mletačka republika počela da izdaje naredbe jednu za drugom „protiv tih dinara po mletačkom tipu skovanih“ zabranjujući ih oštrim kaznama. Prva takva zapovest izdata je 3. maja, druga 29. oktobra 1282.

(Telegraf Nauka / Daily Mail)