Vreme čitanja: oko 3 min.
Izgubljeni kontinent naseljavalo pola miliona ljudi? Šokantno otkriće o „australijskoj Atlantidi“
Vreme čitanja: oko 3 min.
Kopnena masa imala je površinu 1,6 puta veću od Velike Britanije, a sonarno mapiranje pokazalo je da je imala more, jezera i reke
Na sada potopljenoj kopnenoj masi blizu obala Australije pre oko 70.000 godina moglo je da živi oko pola miliona ljudi. Potopljena teritorija, koji nazivaju i „izgubljeni kontinent“ ili „australijska Atlantida“, u jednom trenutku bila je toliko velika da je mogla da funkcioniše i kao odskočna daska za migraciju iz današnje Indonezije do Australije, pokazala je studija objavljena u žurnalu Quaternary Science Reviews.
- Govorimo o površini koja se danas nalazi oko 100 metara pod vodom - rekla je Kasih Norman, arheološkinja Univerziteta Grifit u Kvinslandu i glavni autor studije, za LiveScience.
Preporučujemo
Najstarije priče na svetu? Da li usmeno predanje starosedelaca Tasmanije opisuje događaje od pre 12.000 godina
NASA je upravo snimila nešto veoma čudno na Marsu: Milioni širom sveta će prepoznati o čemu je reč
Ova „australijska Atlantida“ deo je velikog epikontinentalnog pojasa, koji kada je bio iznad nivoa mora spajao je plato Kimberli i Arnemovu zemlju, koje danas razdvaja veliki okeanski zaliv. Kao deo paleokontinenta ona je nekad spajala Australiju, Novu Gvineju i Tasmaniju u jednu jedinicu nazvanu Sahul.
Malo istraživanja o velikoj površini
Iako je reč o velikoj površini, do sada gotovo da nije bilo istraživanja o tome da li su je nekad naseljavali ljudi.
- Postoji pretpostavka da margine Australije nisu bile produktivne i da ih u stvari nisu koristili ljudi, uprkos činjenici da imamo dokaze iz mnogih delova sveta o naseljavanju nekad potopljenih oblasti – rekla je Normanova.
Njena nova studija izaziva ovu pretpostavku i navodi regionalne podatke o nivou mora pre između 70.000 i 9.000 godina, sa sve detaljnom mapom izgubljenog kontinenta napravljenom pomoću sonara sa brodova.
Podaci su pokazali da je pre između 71.000 i 59.000 godina nivo mora bio oko 40 metara niži nego danas, zbog čega je tu bilo ostrva do kojih se lako stizalo. Ceo arhipelag bio je dostupan brodovima iz jugoistočne Azije. Međutim, pre između 29.000 i 14.000 godina, na vrhuncu ledenog doba, nivo mora je dodatno pao. Ovaj epikontinentalni pojas je postao kopno kraj današnje Australije.
- Ovo je bila kopnena masa površine 1,6 puta veće od Velike Britanije. Imajući u vidu i okolna ostrva, to je značilo da je okruženje u arhipelagu omogućavalo kretanje od Indonezije, preko Sahula, a zatim od tog arhipelaga do samog superkontinenta – rekla je Normanova.
Proračuni o populaciji
Mapiranje sonarom pokazuje da su na tom kontinentu ljudi mogli da žive – bilo je visokih brda, postojalo je unutrašnje more povezano sa velikim slatkovodnim jezerom, kao i više reka.
Normanova je proračunala da je na takvoj površini, sa svim tim karakteristikama, moglo da živi između 50.000 i pola miliona ljudi.
- Važno je imati u vidu da ovo ne znači da je toliko ljudi zaista živelo na tom prostoru, to su samo projekcije. Toliko ljudi je moglo da živi na tom prostoru – naglasila je ona.
Ipak, piše LiveScience, postoje neki tragovi da su na ovom prostoru zaista živeli ljudi. Ironično je, dodaju, što oni potiču iz vremena kada su stanovnici „australijske Atlandite“ morali da napuste ovaj prostor zbog podizanja nivoa mora.
Nagla promena pejzaža
- To se desilo pre otprilike 14.000 do 14.500 godina. U periodu od oko 400 godina more je progutalo oko 100.000 kvadratnih kilometara – rekla je Normanova.
Nakon toga, u periodu od 12.000 i 9.000 godina nestalo je još 100.000 kvadratnih kilometara.
- Ljudi su mogli da vide kako se pejzaž menja pred njihovim očima – rekla je ona.
Hipotezu podržava i studija objavljena u žurnalu Nature, a koja je analizirala genetske karakteristike ljudi sa ostrva Tivi, na ivici tog izgubljenog kontinenta. Analiza je otkrila da genetske promene pre oko 14.000 godina, pa pre izmeđui 12.000 i 9.000 godina pokazuju da je došlo do seobe i dolaska nove populacije. U Australiji je iz tog perioda ostalo i mnogo više kamenog oruđa, što se smatra dokazom skoka broja stanovnika.
(Telegraf Nauka/LiveScience)
Povezane vesti
Ova vradžbina je nepromenjena 12.000 godina: Prenosi se s kolena na koleno duže nego što postoji civilizacija
Dingo je imao „skoro ljudski“ status u prekolonijalnoj Australiji
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
