Ova vradžbina je nepromenjena 12.000 godina: Prenosi se s kolena na koleno duže nego što postoji civilizacija

Dva blago izgorela i mašću prekrivena štapa otkrivena u australijskoj pećini dokaz su o ritualu lečenja koji se, nepromenjen, prenosi sa kolena na koleno više od 500 generacija i 12.000 godina. Otkriće o vradžbini koja postoji duže od civilizacije objavljeno je u žurnalu Nature Human Behaviour.

Drveni štapovi, otkriveni u malom ognjištu, pokazuju da se ritual dokumentovan oko 1880. prenosi putem narodne tradicije od kraja poslednjeg ledenog doba, prenosi Phys.org.

Štapovi su otkriveni u pećini Klogs, u podnožju Australijskih Alpa, u oblasti koju naseljava narod Gunajkurnaj.

Arheolozi su još prilikom prvih iskopavanja u pećini tokom sedamdesetih godina otkrili ostatke davno izumrle vrste džinovskog kengura. Međutim, tada u iskopavanjima nisu učestvovali pripadnici naroda Gunajkurnaj, „niti je od njih tražena dozvola za istraživanja“, rekao je za AFP glavni autor istraživanja Bruno David sa Univerziteta Monaš.

Dva odvojena ognjišta

Tokom iskopavanja započetih 2020. to je promenjeno, pa u istraživanjima učestvuju predstavnici organizacije starosedelačkih naroda GLaWAC.

Ispitujući pećinu istraživači su pronašli mali štap, a onda još jedan. Oba su bila odlično očuvana i napravljena od drveta iz porodice hrastova. Oba su nađena u odvojenim ognjištima veličine ljudskog dlana, što je premalo za kuvanje ili pripremu mesa. Blago zagaravljeni krajevi štapova posebno su isečeni za vatru i premazani su ljudskom ili životinjskom masnoćom. Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazalo je da je jedan star oko 12.000, a drugi 11.000 godina. Primera radi, veruje se da prve države nastaju na Bliskom istoku značajno kasnije, otprilike u četvrtom milenijumu pre nove ere.

- Čekali su nas dugo sve ovo vreme da od njih učimo – rekao je Rasel Mulet, koautor studije i šef GlaWAC-a.

On je godinama pokušavao da otkrije za šta su štapovi korišćeni pre nego što je pronačao izveštaj Alfreda Hovita, australijskog antropologa iz 19. veka koji je proučavao kulturu Aboridžina. Neki od njegovih zapisa nikad nisu objavljeni, pa Mulet kaže da je proveo mnogo vremena ubeđujući lokalni muzej da ih podele s drugima.

U tim zapisima, Hovit opisuje rituale vračeva naroda Gunajkurnaj koji su nazivani mula-mulung. Jedan ritual uključuje „vezivanje“ nečega što je pripadalo oboleloj osobi za kraj štapa za bacanje natopljenog u ljudskoj masti ili masti kengura. Štap bi bio zabijen u zemlju pre nego što bi ispod njega bila zapaljena vatra.

Oralna tradicija starosedalaca Australije

- Mula-mulung bi onda izgovorio ime bolesne osobe, a kada bi štap pao vradžbina bi bila završena – navodi se u saopštenju Univerziteta Monaš.

Žan-Žak Delanoj, francuski geomorfolog i koautor studije, rekao je za AFP da „ne postoji drugi gest čiji simbolizam je tako dugo očuvan“.

- Australija je očuvala sećanje na svoje prve stanovnike zahvaljujući jakoj oralnoj tradiciji koja je dovodila do prenošenja rituala. Međutim, u našim društvima pamćenje je promenjeno od pojave pisma i izgubili smo taj način razmišljanja – rekao je on.

Kako kaže, drevne slike životinja u francuskim pećinama nikad ne mogu biti tumačene na sličan način. Starosedeoci Australije imaju jednu od najstarijih živih kultura s kontinuitetom sećanja.

- Ovo je jedinstvena prilika da pratimo sećanja naših predaka. Ovo je podsećanje da su žive kulture i dalje povezane s prošlošću – rekao je Mulet.

(Telegraf Nauka / Phys.org / AFP)