Oživeće srpski ustanici poginuli u boju na Čegru: Novo lice Ćele-kule otkriva izgled Sinđelićevih junaka

Foto: Serbia Pictures: Adam Radosavljevic / Alamy / Alamy / Profimedia

Ćele-kula u Nišu jedan je od najneverovatnijih spomenika na svetu. Sagrađena je 1809. po naređenju Huršid-paše od lobanja ustanika poginulih u boju na Čegru. Zamišljena kao opomena i upozorenje Srbima, vremenom je postala nešto potpuno suprotno - simbol srpskog prkosa i ustanka protiv Osmanskog carstva.

Više od dva veka nakon pogibije Stevana Sinđelića i njegovih boraca na Čegru, tim naučnika započeo je prvu antropološku analizu svih lobanja uzidanih u Ćele-kulu, 3D skeniranje tih lobanja i rekonstrukciju lica svih junaka. Ovaj projekat Društva za akademski razvoj nazvan je Novo lice Ćele-kule, a njegova prva faza već je završena.

Preporučujemo

Kako je osmišljen projekat

"Glavni krivci" za projekat su, kažu iz Novog lica Ćele-kule, antropološkinja Nataša Šarkić i politikolog Milan Simonović, koji su već godinama sami za sebe imali neku ideju da bi ovaj spomenik mogao i morao biti istražen. Nataša je već godinama želela da uradi antropološku analizu svih uzidanih lobanja, dok se Milan zapitao da li je neko nekada radio rekonstrukciju lica ljudi u Ćele-kuli. Stupili su u kontakt i zajedno su osmislili projekat Novo lice Ćele-kule.

Foto: Mariano Garcia / Alamy / Alamy / Profimedia

- Ovo je jedan istorijski poduhvat kojim se junacima Čegarske bitke vraćaju lica i omogućava da o njima saznamo sve što možemo na osnovu njihovih ostataka. Nauka nam omogućava da saznamo kako su živeli, od čega su eventualno bolovali, koliko su godina imali i sve ono što se može saznati samo na osnovu lobanja - rekao je za Telegraf Nauku Milan Simonović.

Na projektu je do sada aktivno radio tim od osmoro ljudi: doktor fizičke antropologije Nataša Šarkić, pomorski arheolog Darko Kovačević, doktor radiologije Fabio Kavali (Fabio Cavalli), politikolog Milan Simonović, master međunarodnih odnosa Alisa Kockar, master istoričar Mirjana Varničić, grafičar-restaurator i fotograf Milica Nikolić i 3D umetnik i animator Dejan Baćković. Kako kažu, u planu je uključivanje profesionalaca i iz drugih naučnih oblasti u skladu s potrebama projekta.

- Prva faza projekta je veoma uspešno završena. Tokom prve faze uspeli smo da okupimo naučni tim, koji je proveo nedelju dana u Nišu i svakodnevno sprovodio antropološka istraživanja i fotogrametrijsko skeniranje lobanja uzidanih u Ćele-kuli. Antropološka istraživanja je vodila Nataša Šarkić, dok je fotogrametrijsko skeniranje obavljao Darko Kovačević. Profesor Fabio Kavali je doleteo iz Trsta kako bi lično nadgledao čitav proces budući da će njegov zadatak biti digitalna 3D rekonstrukcija lica na osnovu modela dobijenih fotogrametrijskim skeniranjem. Pored toga, njegovo prisustvo je bilo jako značajno i zbog antropoloških istraživanja, budući da se profesor Kavali već više dve decenije bavi forenzikom – rekao je Simonović.

Sećanje na Čegarsku bitku... Foto: Jürgen Sorges / akg-images / Profimedia

Druga faza projekta

Druga faza, koja je već u toku, podrazumeva izradu 3D modela svake od 58 lobanja u Ćele-kuli i digitalnu rekonstrukciju lica na osnovu tih modela.

- Članovi naučnog tima su se vratili svojim kućama, odakle svako na svoj način radi na projektu. Uskoro će biti završeno 3D modelovanje na osnovu skenova, te će moći da se započne digitalno rekonstruisanje lica. Uporedo s tim, u toku je kompletiranje antropoloških rezultata i osmišljavanje najboljeg načina za njihovo predstavljanje javnosti. Želja nam je da svim građanima naše zemlje, a i široj javnosti, predstavimo junake Čegarske bitke do najsitnijih detalja, jer verujemo da ćemo na taj način omogućiti da sećanje na njih bude što dugovečnije, baš onako kako zaslužuju – rekao je Simonović.

Lobanja Stevana Sinđelića... Foto: Mariano Garcia / Alamy / Alamy / Profimedia

U Ćele-kulu je, prema opisima iz 19. veka, uzidano oko hiljadu lobanja srpskih junaka, ali je danas u njoj preostalo samo 58. Zabeleženo je da su Srbi noću vadili jednu po jednu lobanju i sahranjivali ih na groblju.

(Telegraf Nauka)