Premale su, previše čudne i potpuno nepogodne za život: Astronomi analizirali neke od najbližih egzoplaneta

Naučnici su predstavili najdetaljniji portret planetarnog sistema oko Barnardove zvezde, saopštio je Univerzitet u Kembridžu. Ova zvezda najbliža je Sunčevom sistemu posle trojnog sistema Alfa Kentauri i udaljena je od nas svega 5,96 svetlosnih godina.

Četiri egzoplanete koje kruže oko Barnardove zvezde otkrivene su 2025. i sve su manje od Zemlje i Venere, ali veće od Marsa, što je tip planete koji ne postoji u našem planetarnom sistemu.

Preporučujemo

Analizirajući hemijski sastav zvezde, istraživači sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da su ove planete bogate retkim mineralom koji se zove periklaz, a koji se na Zemlji nalazi samo stotinama kilometara ispod površine.

- Barnardova zvezda ima ogromnu količinu magnezijuma u poređenju sa drugim zvezdama, pa je verovatno da su i njene planete bogate magnezijumom. Na Zemlji taj magnezijum odlazi u stvaranje minerala zvanih olivini, koji su veoma važni za skladištenje vode unutar planete - rekao je Zander Bern, naučnik sa Kembridžovog Instituta za astronomiju.

Na planetama oko Barnardove zvezde, međutim, istraživači su otkrili da obilje magnezijuma stvara ogromne količine periklaza, koji ne skladišti vodu tako dobro. Da stvar bude gora, otkrili su da su šanse da planete Barnardove zvezde imaju atmosferu veoma male.

- Ove planete su oduvek bile osuđene da nemaju mogućnosti za razvoj života, jer su veoma blizu svoje zvezde. Čak i najudaljenija planeta kruži deset puta bliže svojoj zvezdi nego što Merkur kruži oko Sunca. Kada ste tako blizu zvezdi, a imate tako malu gravitaciju, vaša atmosfera biva prosto oduvana - rekao je Bern.

Istraživači kažu da su planete mogle da zadrže svoje atmosfere najviše dve milijarde godina – što je mnogo kraće od starosti sistema koja iznosi 10 milijardi godina. Njihovi rezultati objavljeni su u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

To što su tako blizu zvezde ima još jednu posledicu za ove čudne planete: istraživači su otkrili da su sve četiri planete plimski zaključane. Na isti način na koji Mesec uvek pokazuje samo jedno lice Zemlji, planete Barnardove zvezde pokazuju samo jedno lice svojoj zvezdi. Kao rezultat toga, svaka planeta ima jednu hemisferu zaključanu u večnom danu, dok je na drugoj večna noć.

Planetarni sistemi kompaktni kao ovaj oko Barnardove zvezde često su nestabilni, pri čemu gravitacione interakcije između planeta ponekad dovode do njihovog sudara, pada u zvezdu ili izbacivanja iz sistema.

Međutim, istraživači su otkrili da fenomen zvan orbitalna rezonanca možda pomaže u stabilizaciji sistema Barnardove zvezde. Dužine „godina“ tri unutrašnje planete su u odnosu 9:12:16 – muzički gledano, to je ekvivalentno dvema uzastopnim čistim četvrtinama. Ove orbitalne harmonije odgovorne su za stabilizaciju orbita Jupiterovih meseci i možda štite sistem Barnardove zvezde od gravitacionog rastrojstva.

Predstojeće misije, kao što je misija Plato Evropske svemirske agencije (ESA), mogle bi pronaći još mnogo malih planeta poput onih oko Barnardove zvezde.

- Veće planete je mnogo lakše otkriti nego male, tako da znamo za veoma malo planeta manjih od Zemlje poput ovih u ovom sistemu. Ali osetljivost ovih novih misija pomoći će da se smanji ova pristrasnost, omogućavajući nam da otkrijemo sve više planeta koje su male i stenovite, poput Zemlje - rekao je Bern.

Iako su planete Barnardove zvezde krajnje nepogodne za život, tim kaže da bi njihova analiza koja povezuje sastav zvezde i planeta mogla biti važan faktor u određivanju toga da li bi druge planete mogle da podrže život.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)