Zvanično je, NASA potvrdila: Ogroman objekat koji nije iz Sunčevog sistema velikom brzinom ide prema Marsu

Astronomi su u sredu potvrdili otkriće međuzvezdanog objekta koji juri kroz naš Sunčev sistem - tek trećeg ikada uočenog, iako se veruje da mnogi drugi neopaženo prolaze. Gost iz zvezda, označen kao 3I/Atlas od strane Centra za male planete Međunarodne astronomske unije, verovatno je najveći do sada otkriveni takav objekat. Klasifikovan je kao kometa.

„Činjenica da vidimo određenu zamućenost ukazuje na to da je uglavnom sastavljen od leda, a ne od stena“, rekao je za AFP astronom Džonatan Mekdovel iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku.

Preporučujemo

Prvobitno poznat kao A11pl3Z, pre nego što je potvrđeno da je međuzvezdanog porekla, objekat ne predstavlja nikakvu pretnju za Zemlju, rekao je Rišar Moisl, šef planetarne odbrane u Evropskoj svemirskoj agenciji.

„Proleteće duboko kroz Sunčev sistem, prolazeći tik unutar orbite Marsa“, ali neće udariti u našu susednu planetu, rekao je on.

Uzbuđeni astronomi još uvek usavršavaju proračune, ali izgleda da se objekat kreće brzinom većom od 60 kilometara u sekundi (oko 37 milja).

To znači da nije gravitaciono vezan za Sunce, za razliku od kometa i asteroida koji svi potiču iz unutrašnjosti Sunčevog sistema.

Njegova putanja takođe „znači da ne kruži oko našeg Sunca, već dolazi iz međuzvezdanog prostora i vraća se tamo“, rekao je Moisl.

„Verujemo da se ove male ledene kugle verovatno formiraju u vezi sa zvezdanim sistemima“, dodao je Mekdovel. „Zatim neka druga zvezda prođe u blizini, gravitaciono ih povuče i izbaci ih napolje. Onda postanu lutalice koje se kreću kroz galaksiju – a ova konkretna sada samo prolazi pored nas.“

Objekat je prvi put otkriven u utorak pomoću ATLAS opservatorije na Havajima koju finansira NASA, napisao je američki astronom Dejvid Rankin na društvenoj mreži Bluesky.

Profesionalni i amaterski astronomi širom sveta zatim su pregledali stare podatke teleskopa i uspeli da mu prate putanju unazad sve do 14. juna.

Trenutno se procenjuje da je objekat širok između 10 i 20 kilometara, rekao je Moisl, što bi ga činilo najvećim do sada otkrivenim međuzvezdanim uljezom. Ali mogao bi biti i manji ako je sastavljen od leda, koji bolje reflektuje svetlost.

„Biće sve svetliji i bliži Suncu do kraja oktobra, a zatim će ostati vidljiv (teleskopima) do naredne godine“, rekao je Moisl.

Ovo je tek treći put da je čovečanstvo otkrilo objekat koji ulazi u Sunčev sistem iz zvezda.

Prvi, 'Oumuamua, otkriven je 2017. godine. Bio je toliko neobičan da je bar jedan poznati naučnik tvrdio da je možda u pitanju vanzemaljski brod – mada su kasnija istraživanja to opovrgla.

Naš drugi međuzvezdani posetilac, 2I/Borisov, uočen je 2019. godine.

Mark Noris, astronom sa Univerziteta Centralni Lankašir u Velikoj Britaniji, rekao je za AFP da se čini da se novi objekat „kreće znatno brže od prethodna dva ekstra-solarna objekta koje smo otkrili“.

Objekat je trenutno na otprilike istoj udaljenosti od Zemlje kao Jupiter, rekao je Noris.

Izrazio je žaljenje što neće moći da posmatra objekat svojim teleskopom te noći, jer je trenutno vidljiv samo sa južne hemisfere.

Noris je ukazao na modeliranja koja procenjuju da bi čak 10.000 međuzvezdanih objekata moglo u svakom trenutku da luta kroz Sunčev sistem, iako bi većina bila manja od novootkrivenog.

Ako je to tačno, to znači da bi novoaktivirana opservatorija Vera C. Rubin u Čileu uskoro mogla da otkriva ove slabe međuzvezdane posetioce svakog meseca, rekao je Noris.

Moisl je rekao da nije izvodljivo poslati svemirsku misiju da presretne novi objekat.

Ipak, ovi posetioci naučnicima nude retku priliku da prouče nešto izvan našeg Sunčevog sistema.

Na primer, ako bismo otkrili prekursore života, poput amino-kiselina, na takvom objektu, to bi nam „ulilo mnogo više poverenja da uslovi za život postoje i u drugim zvezdanim sistemima“, rekao je Noris.

(Telegraf Nauka/Science Alert)