Da li znate koliko je ljudi letelo u svemir?

Raketa „Nju Šepard“ kompanije „Blu oridžin“ milijardera Džefa Bezosa odnela je u ponedeljak na ivicu svemira, na visinu od 107 kilometara, čisto žensku posadu, prvu takvu od sovjetske misije 1963. U letelici su bile pop-zvezda Kejti Peri, novinarka i Bezosova verenica Loren Sančez, voditeljka Gejl King, raketna naučnica Ajša Bou, aktivistkinja za građanska prava Amanda Ngujen i filmska producentkinja Kerien Flin.

Nakon njihovog leta, koji je ukupno trajao 11 minuta dok su u svemiru bile manje od 4, „Blu oridžin“ proglasio ih je astronautkinjama. Međutim, one to nisu, piše Dejli mejl.

Preporučujemo

Tokom leta od 11 minuta do gornjih slojeva atmosfere, misija je dostigla najvišu visinu od 107 kilometara. To znači da su letele iznad Karmanove linije, što je granica kojom se najčešće definiše početak svemira, ali kako je letelica bila potpuno autonomna i one nisu upravljale njome, tehnički znači da mogu da budu svemirske putnice, ali ne i astronautkinje. Naravno, to ne umanjuje značaj ovog putovanja, jer ova grupa žena odletela je u svemir, pa makar i na samo 4 minuta. Mnogo bi ljudi pristalo na takav let.

Gde počinje svemir

A koliko je ljudi ukupno letelo u svemir?

Odgovor nije jednostavan, jer zavisi od toga šta se definiše kao svemir.

Prema definiciji Međunarodne vazduhoplovne federacije, svemir iznad Karmanove linije, tj. 100 kilometara visine, ali u SAD njihovo ratno vazduhoplovstvo smatra da je granica svemira na visini od 80 kilometara.

Ako se računa američka definicija, koju ostatak sveta ne prihvata, u svemiru je bilo 733 ljudi. Prema međunarodnoj definiciji, svemir je posetilo 694 ljudi dok je u Zemljinoj orbiti bilo nešto manje – 630 osoba, navodi sajt WorldSpaceFlight.com.

U svakom slučaju, prilično ekskluzivna brojka ako se ima u vidu da samo u ovom trenutku na planeti živi nešto više od 8 milijardi ljudi.

Prvi u svemiru

Prvi čovek koji odleteo u svemir i čovek s kojim je uopšte i počela svemirska era bio je Jurij Gagarin, sovjetski kosmonaut. On je napustio našu planetu 12. aprila 1961.

Alan Šepard, američki astronaut, 5. maja 1961. postao je prvi Amerikanac i drugi čovek u svemiru. German Titov, sovjetski astronaut, 7. avgusta 1961. postao je prvi čovek koji je u svemiru proveo više od 24 sata, a Valentina Terešenkova, sovjetska kosmonautkinja, 16. juna 1963. postala je prva žena u svemiru. Aleksej Leonov, sovjetski kosmonaut, 18. marta 1965. postao je prvi čovek koji je izašao iz letelice u orbiti.

Vladimir Komarov, sovjetski kosmonaut, prva je osoba koja je stradala tokom svemirske misije, 24. aprila 1967.

Američki astronauti Vilijam Anders, Frenk Borman i Džejms Lovel od 21. do 27. decembra 1968. postali su prvi ljudi koji su obleteli oko Meseca. Nil Armstrong i Baz Oldrin, američki astronauti, 20. jula 1969. postali su prvi ljudi koji su kročili na Mesec.

Sovjetski kosmonauti Georgij Dobrovoljski, Viktor Pacajev i Vladislav Volkov bili su prvi ljudi koji su, od 6. do 29. juna 1971, boravili na svemirskoj stanici (Saljut-1), a zatim i prvi ljudi koji su stradali u svemiru.

Najduže u svemiru

Američki astronauti Frenklin Čang-Dijaz i Džeri Ros imaju najviše letova u svemir – po sedam. Biznismen Denis Tito 2001. godine postao je prvi svemirski turista, a boravio je u orbiti sedam dana.

Osim onih koji su bili prvi u nečemu tokom leta u svemir, astronauti su postavljali i rekorde po dužini boravka u svemiru. Tako je Oleg Kononenko, ruski kosmonaut, tokom pet letova u svemiru proveo 1.110 dana i postao čovek koji je ukupno najviše vremena proveo van naše planete.

Ipak, najduži boravak u orbiti u cugu izveo je Valerij Poljakov, ruski kosmonaut. On je na svemirskoj stanici Mir proveo 437 dana tokom 1994. i 1995.

(Telegraf Nauka)