Gen stogodišnjaka zaustavlja ubrzano starenje osoba sa progerijom

Naučnici su postigli značajan napredak u borbi protiv retkog genetskog poremećaja koji izaziva da deca stare mnogo brže nego što je normalno, prenosi ScienceDaily.

Otkriće uključuje takozvane „gene dugovečnosti“ pronađene kod ljudi koji žive izuzetno dugo, često duže od 100 godina. Istraživači sa Univerziteta u Bristolu i IRCCS MultiMedica otkrili su da ti geni, koji pomažu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova tokom starenja, mogu da preokrenu deo oštećenja koje izaziva ova razorna bolest.

Preporučujemo

Studija objavljena u žurnalu Signal Transduction and Targeted Therapy prva je koja pokazuje da gen dugovečnih osoba može usporiti starenje srca u modelu progerije. Naučno poznat kao Hatčinson-Gilfordov sindrom (HGPS), ovaj redak i fatalan poremećaj izaziva pojavu znakova „ubrzanog starenja“ kod dece.

Progerija nastaje zbog mutacije u LMNA genu, koja dovodi do stvaranja štetnog proteina zvanog progerin. Ovaj protein narušava normalno funkcionisanje ćelija, naročito u srcu i krvnim sudovima. Većina dece pogođene ovom bolešću umire u tinejdžerskom dobu zbog srčanih komplikacija, iako neki, poput Sanija Basa najstarije poznate osobe sa progerijom, žive duže. Sami je preminuo 24. oktobra 2024. godine, u 28. godini života.

Progerin oštećuje ćelije destabilizujući njihov jedro, „kontrolni centar“ koji upravlja ćelijskim aktivnostima. Ovo oštećenje ubrzava starenje, naročito u kardiovaskularnom sistemu.

Trenutno je jedini lek koji je odobrila Administracija za hranu i lekove SAD (FDA) lonafarnib, koji smanjuje nakupljanje progerina. Istraživači sada testiraju kombinaciju lonafarniba sa drugim eksperimentalnim lekom, progerininom, kako bi utvrdili da li zajedno daju bolje rezultate.

Kako bi istražili nove tretmane, dr Jan Ću i profesor Paolo Madedu sa Instituta za srce Univerziteta u Bristolu sarađivali su sa timom profesora Anibale Puka iz IRCCS MultiMedica u Italiji. Cilj im je bio da utvrde mogu li geni osoba koje žive izuzetno dugo da zaštite ćelije od oštećenja izazvanog progerijom.

Naučnici su se fokusirali na jedan gen u posebnom, LAV-BPIFB4, za koji su ranija istraživanja pokazala da podržava zdravo funkcionisanje srca i krvnih sudova tokom starenja.

Koristeći genetski modifikovane miševe koji razvijaju progeriju, istraživači su primetili rane srčane probleme slične onima koji se javljaju kod dece obolele od ove bolesti. Nakon jedne injekcije gena dugovečnosti LAV-BPIFB4, miševi su pokazali poboljšano funkcionisanje srca, naročito u procesu opuštanja i punjenja srca krvlju (poznatom kao dijastolna funkcija).

Terapija genima takođe je smanjila oštećenje srčanog tkiva, poznato kao fibroza, i broj „ostarelih“ ćelija u srcu. Pored toga, podstakla je rast novih sitnih krvnih sudova, što bi moglo poboljšati zdravlje i otpornost srca.

Tim je zatim testirao gen na ljudskim ćelijama dobijenim od pacijenata sa progerijom. Ovi eksperimenti su pokazali da unošenje gena dugovečnosti smanjuje ćelijsko starenje i fibrozu, bez direktnog smanjenja nivoa progerina. To sugeriše da gen pomaže ćelijama da se odbrane od toksičnih efekata progerina, umesto da ga eliminiše. Ovaj pristup jača prirodnu odbranu organizma, a ne napada sam defektni protein.

- Naše istraživanje je pokazalo zaštitni efekat „gena dugovečnosti superstogodišnjaka“ protiv srčane disfunkcije izazvane progerijom, u modelima na životinjama i ćelijama. Rezultati pružaju nadu za novi tip terapije za progeriju - terapiju zasnovanu na prirodnoj biologiji zdravog starenja, a ne na blokiranju neispravnog proteina. Ovaj pristup bi vremenom mogao pomoći i u borbi protiv srčanih bolesti povezanih sa normalnim starenjem. Naše istraživanje donosi novu nadu u borbi protiv progerije i ukazuje da genetika superstogodišnjaka može dovesti do razvoja novih tretmana za prerano ili ubrzano starenje srca, što bi svima moglo omogućiti duži i zdraviji život – rekao je dr Ću.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)