„Putovanje kroz svemir razara ćelije, preopasno je za ljude“: Zapanjujuće upozorenje britanskih eksperata

„Ako ne stvorimo genetski modifikovane astronaute, jedini način da ljudi žive u svemiru je potpuna reprodukcija okruženja sa Zemlje“

Svemir je poslednja granica, pa generacije sanjaju o putovanjima do druge planete, druge zvezde, galaksije... Međutim, odlazak van zaštite Zemljinog elektromagnetnog polja možda je toliko opasno je za ljude na ćelijskom nivou da nikad nećemo moći da se prilagodimo neprirodnom okruženju svemira, zaključak je istraživanja Fondacije Gaj, nezavisne britanske istraživačke organizacije.

„Čini se da osim ako ne stvorimo genetski modifikovane astronaute, što bi imalo svoje zakonske i etičke probleme, jedini način da ljudi žive u svemiru je potpuna reprodukcija okruženja sa Zemlje“, navodi se u izveštaju.

Preporučujemo

- Svemirska zajednica do sada je bila fokusirana na fizičke i inženjerske izazove svemirskih putovanja. Dugoročni uticaj na zdravlje nije bio prepoznat, niti je iko bio posvećen njegovom istraživanju. Samo preživljavanje u svemiru nije isto što i život sa optimalnim zdravljem – rekao je u saopštenju prof. Džofri Gaj, predsedavajući Fondacije Gaj.

Kako se navodi u istraživanju, osnovno otkriće stručnjaka je da svemirska putovanja pokreću ubrzano starenje kod astronauta.

- Ovaj „fenotip ubrzanog starenja“ (AAP) mora da bude istražen i objašnjen i to hitno. Izveštaj naglašava da da je ovo povezano sa poremećajem ćelijske bioenergetike, što bi moglo da ima dramatične posledice. Čini se da kompleksni organizmi koji duže žive, poput ljudi, neće biti sposobni da se adaptiraju na neprirodno okruženje svemira, dok organizmi koji kratko žive i brzo evoluiraju, poput bakterija, to mogu. Ovo ima velike posledice na ljudski mikrobiom - navodi se u zaključku studije i dodaje:

- Verovatno je da smanjena i, posebno, nulta gravitacija uklanjaju stimuluse potrebne za održavanje zdravlja mitohondrija i ćelijskog strukturalnog integriteta, što smanjuje metaboličku adaptaciju. Pojačana radijacija pojačava štetu na svim ćelijskim delovima. Nedostatak magnetnog polja pojačava stres na ćelije. Gubitak cirkadijalnih znakova u okruženju dodatno kompromituje metabolički sistem.

Kako se naglašava, ima dosta podataka o astronautima koji su se vratili iz orbite, ali manje je podataka o dugoročnim efektima svemirskog leta. Oni navode primer toga da nema višegodišnjih studija na životinjama u svemiru.

- Od kosmičke radijacije zaštićeni smo Zemljinim magnetnim poljem, kao i atmosferom, a u ovom magnetnom polju nalazi se i Međunarodna svemirska stanica. Međutim, odlazak van Zemlje ili Meseca mnogo je rizičnije za ljude – navodi se u izveštaju.

Većina dosadašnjih letova u svemir bila je u niskoj orbiti Zemlje, gde i dalje postoji zaštita elektromagnetnog polja, a samo 24 ljudi letelo je do Meseca, gde su bili izloženi galaktičkoj kosmičkoj radijaciji na između 6 i 12 dana. Kako je nedavno pisao Telegraf Nauka, naučnici Univerzitetskog koležda Londona su već upozoravali da bi svaki pokušaj odlaska ljudi do Marsa bio fatalan po astronaute između ostalog zato što bi bubrezi brzo prestali da im rade.

Čak i nakon boravka u Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja je u niskoj orbiti, zbog mikrogravitacije dolazi do mnogih promena u organizmu, pa astronauti gube mišćnu i koštanu masu, krv i tečnost u kičmenoj moždini ne kreću se na isti način, pa može da dođe do promena u glavi i očima, koje otiču, a im se muti vid.

(Telegraf Nauka)