Model koji može pomoći da se objasni ubzanje kosmosa bez tamne energije
Tamna energija ostaje među najvećim zagonetkama u našem razumevanju kosmosa.
U standardnom modelu kosmologije zvanom Lambda-CDM, ona je uračunata dodavanjem kosmološke konstante u Ajnštajnovoj jednačini polja. Ova konstanta je vrlo mala i pozitivna i nedostaje joj potpuno teorijsko shvatanje zašto ima tako malu vrednost.
Štaviše, tamna energija ima neke neobične odlike kao što je negativan pritisak i ne razređuje se sa kosmičkim širenjem.
Preporučujemo
Novo otkriće svemirskog teleskopa: Oblaci prašine i ekstremne temperature na egzoplaneti sličnoj Jupiteru
Naučnici zapanjeni: Džejms Veb otkriva drevne galaksije koje prkose objašnjenju
Stoga fizičari nastavljaju da tragaju za alternativnim objašnjenjima kosmičkog ubrzanja. Ranije je predloženo da – ako univerzum postoji u paru sa antiuniverzumom koji ide unazad u vremenu – možemo objasniti kosmičko ubrzanje bez tamne materije.
U novom radu, koji predstavlja model membrana našeg univerzuma, sa tri membrane u višoj dimenziji, eliminiše se nedokučiva tamna energija.
U ovom modelu se počinje sa scenarijem membrana u kom je naš univerzum deo neke više dimenzije. Zamislite to kao da 2D list pluta u 3D prostoru. Ove niže dimenzionalne strukture se nazivaju membrane i svaka ima izvesnu konstantnu tenziju, koja igra ulogu u njenoj dinamici.
Upotrebljen je model varijabilne tenzije membrana i u isto vreme je 4D Njutnova konstanta G promovisana na skalarno polje.
Sad skalarno polje G ima ulogu polja materije u našem univerzumu, dok materija ima ulogu tamne energije.
Tako je bez kosmološke konstante objašnjena tamna energija pomoću samo dva poznata polja: skalarnim poljem G, koje je 4D Njutnova konstanta, ali sad promovisana na skalarno polje i polje materije. Zračenje se smatra zanemarljivim, što je dobra aproksimacija za naš univerzum.
Nakon rada na problemima tamne materije i tamne energije, ili prihvatamo da je opšta relativnost tačna i da živimo u tamnom univerzumu sa ovim nedokučivim i neobičnim česticama tamne materije i tamnom energijom, ili prihvatamo da živimo u multiverzumu u višoj dimenziji.
Što se tiče modifikovanih teorija gravitacije, priroda ne bi izabrala zakon koji se varira sa distancom pošto bi to podrilo definiciju zakona. Intuicija i iskustvo sugerišu da priroda više voli lepotu, jednostavnost i simetriju.
Sa naučne strane, ostaje da opservacije pokažu istinu, što ćemo valjda znati jednog dana, s obzirom na postignuti naučni napredak.
(Telegraf Nauka/Phys.org)