Negativni joni detektovani na dalekoj strani Meseca pomoću instrumenta sa kineske letelice

Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je pronalazak negativnih jona na lunarnoj površini, nekoliko dana nakon što je letelica Kineske svemirske agencije odnela opremu za detekciju na daleku stranu Meseca.

Letelica Čange-6 je sletela na Mesec 1. juna, sakupila uzorke sa lunarne površine i uzletela radi 4,5 dana putovanja nazad na Zemlju 3. juna. Čange-6 je na daleku stranu Meseca dostavio i instrument ESA za detekciju negativnih jona.

Taj instrument je počeo da skuplja podatke 280 minuta nakon sletanja u basen Južni pol–Ejtkin, pre nego što se uređaj ugasio zbog niske voltaže. Ponovo je počeo da funkcioniše i sakupio je još podataka između restartovanja i prekida komunikacije.

Preporučujemo

Smenjivali su se kratki periodi pune aktivnosti i dugi periodi hlađenja jer se instrument zagrevao. Za ostanak u okviru predviđenih termalnih granica i obnovu funkcionisanja u ekstremno vrelim uslovima zaslužan je kvalitet rada Švedskog insituta za svemirsku fiziku.

Magnetno polje i atmosfera Zemlje uveliko nas štite od solarnog vetra – čestica koje prema nama izbacuje Sunce. Međutim, druga tela u solarnom sistemu nemaju takva zaštitna svojstva, a Mesec ima samo vrlo tanku atmosferu koja sadrži helijum, argon, neon, amonijak, metan i ugljen-dioksid.

Kad čestice iz solarnog vetra udare u Mesečevu površinu, one podignu sekundarne čestice. Pozitivno naelektrisane čestice je relativno lako detektovati (ako imate lunarni orbiter), ali negativni joni su kratkotrajni i ne dosežu potrebnu visinu, pa se moraju detektovati na lunarnoj površini.

Ove opservacije će doprineti boljem razumevanju površinskog lunarnog okruženja i proučavanju negativnih jona na drugim bezvazdušnim telima u solarnom sistemu, od planeta do asteroida i drugih meseca.

(Telegraf Nauka/IFL Science)