„Sonda može da leti još oko 40 sati“: Prva američka misija ka Mesecu posle pola veka definitivno propala
Letelica Peregrin kompanije Astrobotic suočila se sa ozbiljnim problemima samo nekoliko sati nakon što je lansirana
Američka letelica Peregrin, proizvod privatne kompanije Astrobotic Technology, neće pokušati da sleti na lunarnu površinu, kao što je planirano. Problemi sa pogonskim sistemom su doveli do gubitka goriva i letelica može da leti kontrolisano još najviše 40 sati, objavili su iz kompanije Asatrobotic.
Od prve američke misije sletanja na Mesec posle više od pola veka odustalo se manje od 24 sata nakon poletanja.
Preporučujemo
Objavljena prva slika kvara letelice, situacija kritična: Prva misija SAD ka Mesecu posle pola veka propala?
Šokantno otkriće o ledenim džinovima: Naučnici sa Oksforda predstavili prave boje Urana i Neptuna
Prvi problemi i manevri
Prvi problemi počeli su samo nekoliko sati nakon što se Peregrin odvojio od rakete Vulkan Kentaur – solarni paneli zaduženi za punjenje baterija nisu mogli da se okrenu ka Suncu. Kada je manevar tima na Zemlji uspeo da reši taj problem ispostavilo se da postoji problem sa pogonskim sistemom i da se dešava kritičan gubitak goriva.
- Gubitak goriva je doveo do toga da potisnici za kontrolu visine (ACS) operišu mnogo duže nego što se očekivalo kako bi sprečili nekontrolisano kretanje. Ako potisnici nastave da rade, verujemo da bi letelica mogla da bude okrenuta ka Suncu još otprilike 40 sati, što je procena zasnovana na trenutnom gubitku goriva. U ovom trenutku, cilj je da Peregrin stigne što je bliže moguće Mesecu pre nego što izgubi energiju – navela je kompanija Astrobotic na platformi Iks (Tviter).
To znači da su problemi sa letelicom doveli do toga da se odustane od pokušaja sletanja na Mesec, planiranog za 23. februar.
Raketa Vulkan Kentaur lansirana je sa Floride juče ujutru, a u orbitu je ponela letelicu Peregrin. Ova misija je prvi pokušaj Amerike za meko sletanje letelice na lunarnu površinu posle 1972. i kraja programa Apolo. Istovremeno, trebalo je da predstavlja i uvod u misije Artemis, kojima je NASA planirala da ponovo pošalje ljude na Mesec do kraja ove decenije.
Težak poduhvat
Peregrin, letelica nazvana tako po sivom sokolu (Falco peregrinus), na Mesec je trebalo da odnese i opremu za druge – tu su rover Ajris koji su dizajnirali studenti Univerziteta Karnegi Melon, pet meksičkih rovera dugih po 12 centimetara, vremenske kapsule iz SAD i Nemačke, pozdrave iz Japana, priče 133 pisca…
Sletanje na lunarnu površinu mnogo je teži poduhvat nego što mnogi misle. Iako su SAD i Sovjetski Savez spuštali letelice na Mesec u 20. veku, nakon 2000. to je uspelo samo Kini i Indiji. Rusija je letos pokušala sletanje sonde na lunarni južni pol, ali je misija doživela debakl. Samo nekoliko dana kasnije Indija je postigla taj cilj.
(Telegraf Nauka)