Svemirska sonda Novi horizonti je sada toliko daleko da može da izmeri pravu tamu svemira

Da li ste se zapitali koliko je stvarno mračan svemir? Naučnici možda u neko dogledno vreme daju odgovor na ovo pitanje zahvaljujući letilici Novi horizonti, koja za razliku od njenih prethodnika, daje detaljniji prikaz izgleda svemira

Ako izađete napolje tokom noći bez meseca i pogledate u nebo ono neće uopšte izgledati tako tamno jer svetla grada ispunjavaju vazduh pozadinskim sjajem, naročito ako dominira plavo-bela LED svetlost. Ovo zagađenje atmosfere svetlošću je toliko da će te videti samo nekoliko najsjajnijih zvezda. Čak i u ruralnim oblastima zbog ovoga je nebo dovoljno svetlo da se sa teškoćom vidi Mlečni put. Smatra se da je samo jedna četvrtina dece u Americi i Evropi videla Mlečni put, piše Universe today.

Da bi pobegli od ovog svetlosnog zagađenja morali bi da odemo na neko veoma udaljeno mesto. Pustinje Čilea su jedno od tih mesta. Ako bi posetili neku od boljih opeservatorija tamo, po noći bez mesečime, imali biste priliku da ugledate najtamnije nebo na svetu, prožeto Mlečnim putem i sazvežđima, uz višebojno središte galaksije. Tamo je nebo toliko tamno, da ako su vam oči potpuno priviknute na mrak, možete videti i blagu senku koju Mlečni put baca.

Preporučujemo

Nažalost, ni ovo nije potpuno tamno nebo jer naša atmosfera ima blagi sjaj čak i u najtamnijim noćima. Njega izaziva ultraljubičasto zračenje sa Sunca, kao i kosmički zraci, koji jonizuju najviše delove atmosfere. Iako nije vidljiv ovaj sjaj je ipak tu i umanjuje mogućnost percepcije prave tame čak i u najboljim opservatorijama na Zemlji. Zato su poslati sateliti u orbitu, izvan naše atmosfere.

Habl i Džejms Veb teleskopi imaju daleko čistiji pogled u svemir, ali iako su nam poslali neverovatne fotografije, i dalje ne hvataju potpunu tamu kosmosa. Problem oprt predstavlja Sunce zato što difuzne čestice sunčevog sistema prelamaju svetlost ka nama. Na Zemlji mi to vidimo u vidu zodijačkog svetla, koje je bledunjavo, ali prisutno čak i u svemiru. Zato su čak i noći međuplanetarnog prostora nedovoljno tamne.

Da bi se videla prava tama svemira morali bismo da izađemo izvan sunčevog sistema, daleko od orbite Plutona. Vojadžeri 1 i 2 su otišli toliko daleko, baš kao i Pioniri 10 i 11 s kojima je već duže vreme prekinut kontakt. Vojadžeri nisu bili u mogućnosti da nam pošalju bilo kakvu korisnu fotografiju, ali imamo sondu koja to može.

Novi horizonti je prošla pored Plutona 2015. godine, a potom pored objekta Arokot u Kajperovom pojasu. Kamere Novih horizonata i dalje prikupljaju podatke. Tim zadužen za ovaj svemirski program je nedavno pokušao da uhvati krhku tamu svemira. Uperili su kamere sonde ka tami, daleko od Sunca, Mlečnog puta i bilo kakvih blistavih zvezda. Potom su izvršena merenja količine svetlosti koju je kamera uhvatila.

Uporedivši ove podatke sa onima koje je napravio Habl uočena je očekivana razlika u količini svetlosti. Ipak na merenjima snimaka Novih horizonata, primećen je bledi sjaj koji astronomi ne mogu da objasne. Ako se uzme u obzir sjaj dalekih galaksija, koje dosežu sve do Velikog praska, Novi horizonti su izmerili dva puta više svetlosti od očekivane. Tim naučnika sprema se da pogleda u još petnaest mračnih mesta u nadi da će uspeti da vide čistu tamu kosmosa ili pak da potvrde prisustvo nejasnog pozadinskog sjaja.

Možda ćemo i kroz najmračnije nebo ipak videti svetlost.

(Telegraf Nauka/Universe today)