„Evropa mora da se pripremi za zagrevanje od tri stepena“

Evropa mora da se pripremi za ekstremne vremenske uslove i scenario globalnog zagrevanja od tri stepena Celzijusa do 2100. godine. To je izjavio evropski komesar za klimatsku akciju Vopke Hekstra, najavljujući nova pravila EU kojima će se od država članica zahtevati da jasno odrede ko je odgovoran za zaštitu građana od klimatskih katastrofa.

Kako je preneo Juronjuz, Evropska komisija će danas predstaviti predlog kojim bi se preciziralo da li su za pripremu za klimatske katastrofe odgovorne nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti. Države članice će same moći da raspodele nadležnosti, ali će morati jasno da ih definišu.

Preporučujemo

Hekstra je upozorio da se svet kreće ka privremenom, a možda i dugotrajnijem prekoračenju granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, utvrđene Pariskim sporazumom, zbog čega je neophodna priprema za sve ekstremnije vrućine i klimatske katastrofe, čak i uz uspešno smanjenje emisija.

Prema projekcijama Evropske komisije, globalno zagrevanje bi moglo da dostigne dva stepena do 2050. godine i tri stepena do 2100. godine, pri čemu se Evropa zagreva približno dvostruko brže od globalnog proseka.

Hekstra je procenio da je ekonomska šteta od ekstremnih vremenskih uslova ovog leta premašila 100 milijardi evra.

Međutim, strategija ne predviđa nova sredstva za pomoć domaćinstvima u prilagođavanju klimatskim promenama.

Hekstra je ukazao na predlog da se 35 odsto budžeta EU usmeri na klimu i prirodu, kao i na 30 milijardi evra koje je Evropska investiciona banka najavila za ulaganja u klimatsko prilagođavanje do 2030. godine.

Finansiranje će, međutim, zavisiti i od pregovora o narednom višegodišnjem budžetu EU, u kojem se sredstva za klimatske mere nadmeću sa prioritetima poput odbrane, bezbednosti, konkurentnosti i poljoprivrede.

Komisija planira i saradnju sa sektorom osiguranja, s obzirom na to da je, prema navodima njenog visokog zvaničnika, osigurano samo oko 25 odsto imovine izložene klimatskim rizicima.

Hekstra je ocenio da su preventivna ulaganja ekonomski opravdana, ali nije najavio novi program podrške domaćinstvima niti objasnio kako će se obezbediti da građani sa nižim prihodima mogu da finansiraju neophodna prilagođavanja.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, izveštaji Servisa za klimatske promene Kopernik (CS3) i Svetske meteorološke organizacije pokazuju da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva. Godinu za nama zabeležio je broj toplotnih talasa bez presedana.

(Telegraf Nauka/Tanjug)