Zemljini „sistemi za održavanje života“ otkazuju – klimatsko vanredno stanje je već stiglo

Zemlja se suočava sa „rapidnom destabilizacijom“ usled klimatskih promena, kaže međunarodna grupa naučnika u najnovijem izdanju godišnjeg pregleda „vitalnih znakova“ naše planete. „Ovo više nije upozorenje za budućnost; ovo je dijagnoza sadašnjosti“, pišu autori.

Najnoviji u nizu, izveštaj „Stanje klime“ meri 16 ključnih pokazatelja. Sedam od njih je dostiglo „rekordne ekstreme“. Ovi ekstremi uključuju visok rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, topljenje morskog leda i porast nivoa mora — uveliko uzrokovane aktivnostima ljudi.

Preporučujemo

Čini se da se globalno zagrevanje ubrzava, kažu naučnici. Ugljen-dioksid u atmosferi, nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva, dostigao je rekordne nivoe (428 delova po milionu), kao i drugi gasovi sa efektom staklene bašte, poput metana (1.940 delova po milijardi) i azot-suboksid (340 delova po milijardi).

Okean je apsorbovao rekordan skok toplote, što je doprinelo izuzetnom rastu nivoa mora. Istovremeno, veće temperature znače rekordne gubitke grenlandske ledene ploče i glečera.

„Zemljini sistemi za održavanje života prekoračuju granice stabilnosti, a promene su brže od naše sposobnosti da reagujemo“, piše u izveštaju.

Ljudi su zbog toga u opasnosti. Od septembra 2025, klimatske promene su podstakle mnoštvo prirodnih katastrofa, uključujući poplave u Albaniji, na Baliju, u Brazilu, Kolumbiji, Grčkoj, Indoneziji i Vijetnamu; toplotne talase u Evropi, Indiji i Sjedinjenim Državama; velike požare u Australiji i na Floridi; i još više od toga.

Budućnost bi mogla biti surova, upozorava izveštaj. „Sve više smo zabrinuti zbog rizika od prekoračenja klimatskih granica, što bi moglo dovesti do ireverzibilnih promena“.

To bi moglo uključivati poremećaje Atlantske obrtne cirkulacije (AMOC) — kretanja hladne i tople vode preko Atlantskog okeana, koje utiče na globalnu klimu — kao i ono što izveštaj opisuje kao „nepopravljivu“ štetu nanetu amazonskoj prašumi usled globalnog zagrevanja i deforestacije. Samo odvažna akcija u cilju smanjenja upotrebe fosilnih goriva može pomoći da se ovo razaranje zaustavi ili preokrene.

„Klimatska vanredna situacija već je stigla, ali budućnost još nije određena. Još imamo šanse da izbegnemo neke od najgorih ishoda putem brzog smanjenja emisija, klimatske adaptacije i širih društvenih promena. Prostor za akciju se sužava, ali se nije zatvorio“, kaže se u izveštaju.

(Telegraf Nauka/Scientific American)