„Ovo nije upozorenje za budućnost, ovo je dijagnoza sadašnjosti“: Zastrašujući izveštaj naučnika o klimi

„Svedoci smo rapidne destabilizacije klimatskog sistema Zemlje. Ovo nije više upozorenje za budućnost, ovo je dijagnoza sadašnjosti. Zemljini sistemi za održavanje života gurnuti su preko svake granice, a promene se dešavaju brže nego što mi imamo sposobnosti da odgovorimo na njih“, zastrašujuće je upozorenje grupe naučnika.

Njihova studija „Izveštaj o stanju klime 2026: izazovi i mogućnosti“ objavljena je u žurnalu BioScience.

U njoj se naglašava da ljudske aktivnosti pokreću duboke promene u atmosferi, okeanima i biosferi.

Ulazimo u neistraženo područje

„Klimatski sistem Zemlje sve dublje zalazi u neistraženo područje. Predstavljamo ažurirane vitalne znake planete za 2026. godinu koji prate stanje klimatskog sistema Zemlje, zajedno sa pokazateljima ljudskih aktivnosti koje pokreću tekuće promene. Od 16 pokazatelja povezanih sa klimom, sedam je trenutno na rekordnim ekstremima. Nekoliko pokazatelja takođe pokazuje dokaze o ubrzanju trendova ili naglim promenama, izazivajući zabrinutost zbog sve veće klimatske nestabilnosti, povratnih sprega koje međusobno deluju i rastućeg rizika od prelaska kritičnih prelomnih tačaka“, naveli su autori studije i dodali:

„Ljudske aktivnosti, posebno sagorevanje fosilnih goriva, ostaju dominantni pokretači ovih promena. Uprkos pogoršanju trendova, javljaju se ohrabrujući znaci društvenih promena, uključujući brzu ekspanziju električne energije iz obnovljivih izvora i skladištenja u baterijama, iako napredak i dalje znatno zaostaje za obimom i brzinom koji su potrebni za stabilizaciju klimatskog sistema Zemlje. Brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, efikasno prilagođavanje, zaštita ekosistema i transformativne društvene promene ostaju ključni za smanjenje klimatskih rizika i obezbeđivanje otpornije i održivije budućnosti.“

Studiju su, piše EurekAlert!, zajednički vodili dr Vilijam Dž. Ripl sa Državnog univerziteta Oregon i dr Kristofer Volf iz organizacije Terrestrial Ecosystems Research Associates.

Ljudske aktivnosti

Vitalni znaci praćeni u izveštaju obuhvataju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, temperature, okeane, led, energetski bilans Zemlje i šumske požare. Autori takođe prate pokazatelje ljudskih aktivnosti koje pokreću ove promene, uključujući potrošnju energije, proizvodnju hrane, privredni rast i promenu namene zemljišta. Zajedno, ovi parametri pružaju sveobuhvatan uvid u klimatske promene na Zemlji, kao i u njihove posledice i uzroke.

Autori navode da su koncentracije ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida ponovo dostigle rekordne nivoe u 2026. godini. U maju 2026. atmosferski ugljen-dioksid premašio je 428 delova na milion (ppm), što je za oko 50% iznad predindustrijskog nivoa i generalno više nego u bilo kom trenutku u poslednjih 2 miliona godina. Potrošnja fosilnih goriva porasla je za 0,9% u 2025. godini, pri čemu su nafta, ugalj i gas dostigli rekordne nivoe, a godišnje emisije ugljen-dioksida povezane sa energetikom po prvi put su premašile 41 gigatonu.

Autori napominju da izgleda da se stopa globalnog zagrevanja ubrzala, sa oko 0,05 stepeni po deceniji između 1880. i 1970. na oko 0,36 stepeni po deceniji između 2010. i 2024. godine.

- Pri sadašnjim stopama, porast od 2 stepena u odnosu na predindustrijski nivo mogao bi biti dostignut pre 2050. godine - pišu naučnici.

Broj mrtvih dramatično skače

Prema preliminarnim podacima, navode autori, debljina glečera i masa grenlandskog leda su na rekordno niskom nivou, dok toplotni sadržaj okeana i nivo mora dostižu rekordne visine.

Izveštaj dokumentuje sve veći broj ljudskih žrtava usled ekstremnih vremenskih prilika tokom protekle godine. U oktobru 2025. uragan Melisa prouzrokovao je 95 smrtnih slučajeva i štetu veću od 12 milijardi američkih dolara širom Kariba; u novembru 2025. tropska oluja i monsunske kiše u Indoneziji izazvali su 708 smrtnih slučajeva; a u junu 2026. jak toplotni talas u Evropi odneo je približno 14.000 života, prema preliminarnoj proceni.

- Svi ovi događaji mogu se barem delimično pripisati klimatskim promenama - primećuju autori.

Autori takođe naglašavaju eskalirajuće rizike od prelomnih elemenata klime, uključujući slabljenje Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC) i sve veću ranjivost amazonske prašume, gde bi „kombinovani efekti zagrevanja i krčenja šuma mogli da je gurnu preko nepovratnog praga pri zagrevanju od samo 1,5 do 1,9 stepeni“.

Oni upozoravaju da „nastavak zagrevanja i povratne sprege koje međusobno deluju mogu povećati rizik od samopojačavajuće putanje 'staklene bašte', koju karakterišu slabljenje ponora ugljenika, ubrzani gubitak leda, degradacija ekosistema i dodatno oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte“.

Klimatska nepravda

Ripl, Volf i njihove kolege koautori naglašavaju da su klimatske promene takođe pitanje pravde: „zajednice koje snose najmanju odgovornost za istorijske emisije, posebno na Globalnom jugu i u malim ostrvskim državama, trpe nesrazmerno teške i rane posledice.“ Ipak, oni smatraju da „buduća putanja i klimatskog sistema i ljudskih društava još uvek nije u potpunosti određena. Odluke donete tokom narednih godina snažno će uticati na to da li će buduće generacije naslediti planetu sa nestabilnim klimatskim sistemom ili otporniji i održiviji svet.“

(Telegraf Nauka/BioScience/EurekAlert!)