Ribe klovnovi su gledale horor-film: Noćna veštačka svetlost menja njihovu fiziologiju

Ova studija prva u svojoj vrsti demonstrira fiziološku promenu kod riba klovnova izloženih noćnoj veštačkoj svetlosti koja menja njihov odgovor na predatore.

Pošto je zdrav odgovor na predatore bitan za preživljavanje, nalazi imaju široke implikacije po očuvanje divljih vrsta, i na kopnu i u moru.

Preporučujemo

Ljudi su kreirali „noćni život“ putem veštačkih svetala koja mogu da sijaju tokom cele noći. Pojava ovog neprirodnog resursa promenila je dnevno-noćni ciklus svetlosti i mraka koji je počeo sa životom na Zemlji. Stoga su naučnici sa izvesnim nemirom postavili pitanje kako to utiče na živote divljih životinja.

Nedavna studija je istraživala da li veštačka svetlost noću utiče na ribe klovnove koje su radi toga u suštini ubačene u horor-film sa barakudama, napravljen putem virtuelne stvarnosti (VR). Ne samo da su ribe klovnovi potpuno poverovale u verodostojnost strašnog filma, već su otkrile i zanimljiv uticaj svetlosnog zagađenja koje dolazi od ljudi.

Za potrebe studije, istraživači su u divljini uhvatili mlade jedinke ribe klovna, poznate kao polinežanska anemon riba (Amphiprion maohiensis) i podelili ih u dve grupe.

Jedna grupa je rasla u prirodnim uslovima ambijentalnog svetla, a druga izložena veštačkoj svetlosti tokom noći. Kad su porasle, došlo je vreme da idu u bioskop.

Eksperimentalni kontejner je bio napravljen od pleksiglasa sa prozirnim projekcionim slojem da bi se VR slike mogle projektovati na zidove. Projektovane slike su prikazivale prirodnog predatora ribe klovna – barakudu (Sphyraena helleri).

Po svemu sudeći, ribe klovnovi su sasvim verovale u svoju novu virtuelnu stvarnost. „Bilo je zaista iznenađujuće videti kako su ribe reagovale na VR postavku“, rekli su autori studije sa Fakulteta za biodiverzitet, zdravlje i veterinarsku medicinu Univerziteta u Glazgovu.

„Iako je predator prikazivan samo na ekranu, programirali smo ga da prilazi ribama na realističan način, uključujući kretanje, brzinu i veličinu dok se približavao. Ribe su reagovale baš kao na pravog predatora – pokušavajući da pobegnu ili se zamrzavajući u mestu.“

Poznato je da ribe koriste miris i druga čula osim vida kako bi detektovale predatore. Stoga je bilo prijatno iznenađenje videti tako prirodan antipredatorski odgovor na virtuelnu pretnju.

Sledeći korak je bio da se istraži da li se – i kako – reakcija na predatora razlikovala između kontrolne grupe i one izložene veštačkoj svetlosti tokom noći. Rezultati su otkrili zabrinjavajuću fiziološku razliku kod riba klovnova koje su živele pod veštačkom svetlošću.

Zdrava reakcija ribe klovna na predatora uključuje redukciju metabolizma da bi se smanjio rizik od otkrivanja. Ova reakcija je viđena kod riba klovnova odraslih u uslovima prirodnog svetla.

Nasuprot tome, ribe klovnovi koje su rasle pod veštačkom svetlošću pokazale su suprotnu reakciju, pojačavajući svoj metabolizam kad su bile suočene sa zubatim izgledom barakude. Ovo nije dobra vest.

„U divljini, samo jedna pogrešna reakcija na predatora može biti dovoljna da budete pojedeni“, rekli su autori. „Metabolizam je tesno povezan sa potrošnjom energije i aktivnošću, tako da pad metaboličkog nivoa koji obično vidimo kad se pojavi predator može odražavati to što se ribe umire i pokušavaju da ne budu primećene“.

„Ako veštačka svetlost ometa tu reakciju, čak i sasvim male promene u aktivnosti u pogrešnom trenutku mogu učiniti ribu lakšom za otkrivanje ili hvatanje. Ako se ovo ponavlja širom grebena, na kraju bi moglo imati posledice ne samo za individualno preživljavanje, već i za interakcije između predatora i plena u širem smislu“.

Ova studija predstavlja prvu u svojoj vrsti koja je demonstrirala fiziološku razliku relevantnu za rizik od predatora kod riba izloženih veštačkoj svetlosti tokom noći. Pošto veštačka svetlost postaje sve uobičajenija duž obala širom sveta, autori kaže da je vreme da se otkrije koliko je ta izloženost značajna za divlje životinje, iznad talasa i ispod talasa.

(Telegraf Nauka/IFL Science)