Snimljena smrtonosna igra kitova ubica: Iz zabave raznose džinovske ribe u paramparčad

Tim istraživača dokumentovao je i snimio ponašanje orki koje nikad ranije nije primećeno. U smrtonosnoj igri kitovi ubice su iz zabave napadali i ubijali ogromne ribe vrste Masturus lanceolatus.

Istraživači su posmatrali dva odvojena događaja u kojima je jedna orka držala Masturus lanceolatus za peraje, dok se druga zaletela ka njoj poput torpeda, raznoseći je u paramparčad, saopštio je naučni izdavač Frontiers.

Preporučujemo

Ovo ponašanje bi moglo biti način da se obezbede lakše savladivi komadi hrane za mladunčad koja su bila prisutna tokom interakcije, ali je takođe moguće da služi potpuno drugoj svrsi: zabavi. Tim je naveo da je potrebno više zapažanja ovakvih događaja koji uključuju Masturus lanceolatus kako bi se utvrdio tačan ekološki i evolucioni značaj ovih strategija u populacijama orki.

Orke su poznate kao pametni i nemilosrdni lovci. Primećeno je kako love različit plen, uključujući i neke vrste, poput kitova, koje su veće od njih. One koriste širok spektar strategija za lov i ubijanje plena, ali sada su u Kalifornijskom zalivu istraživači uočili jednu koja do sada nije bila opisana.

- Dokumentovali smo kako jedna orka drži Masturus lanceolatus i pušta je neposredno pre nego što je druga orka udari velikom brzinom, uzrokujući da se tkivo raspadne u hiljade komadića. Mislimo da ovo može pomoći mlađim orkama da se lakše hrane, a moglo bi biti i samo iz zabave. Orke su poznate po tome što se igraju sa svojom hranom - rekla je dr Ketrin Ejrs, naučnica neprofitne organizacije Beneath the Waves i prva autorka članka objavljenog u žurnalu Frontiers in Ethology.

Masturus lanceolatus mogu porasti više od tri metra u dužinu i težiti do 2.000 kg. Kreću se kroz različite dubinske slojeve, ali izlaze na površinu da se odmore, regulišu telesnu temperaturu ili potraže čišćenje od parazita. U površinskim vodama su ranjivi na predatore. U Kalifornijskom zalivu, oni su jedna od vrsta koju orke najčešće love i jedu. Trenutna zapažanja zasnovana su na dva nezavisna lovna događaja koja su se desila u razmaku od nešto više od godinu dana.

Ejrs je u julu 2024. posmatrala kako grupa orki, uključujući i jedno mladunče, stupa u interakciju sa Masturus lanceolatus koju su prethodno ubile. Ženka orke držala je ribu za njegovo veliko repno peraje - efikasnu tačku oslonca - dok je mužjak ubrzavao i plivao prema njima. Neposredno pre udara, ženka je pustila ribu. Udarac je izazvao fragmentaciju tkiva ribe koje je počelo da pluta u vodi. Mladunče iz grupe je tada počelo da konzumira manje komade ribe. Odrasle jedinke su se hranile onim što je ostalo od tela, ali nisu jele sitnije fragmente.

U septembru 2025. godine, sličan događaj, koji je snimio Ektor Franc, pratio je isto ponašanje držanja, udaranja i hranjenja.

Silovito udaranje telom izazvalo je znatno raspadanje tkiva plena. Udaranje ranije nije opisivano kao strategija predatorstva kod orki. Oba događaja sugerišu da su orke pratile koordinisanu i kooperativnu strategiju, pri čemu je jedna orka stabilizovala lešinu kako bi druga mogla preciznije da je udari. Pošto su ribe u oba slučaja već bili mrtvi, smatra se da je udaranje tehnika obrade plena, a ne način zadavanja smrtnog udarca.

Želatinasti sloj koji prekriva Masturus lanceolatus, poznat kao kapsula, kao i njihova koža, domaćini su specifičnom mikrobiomu. Ako se ovo tkivo raznese, mikrobne takse koje ga naseljavaju raspršuju se u vodu gde menjaju sastav hranljivih materija. Fragmentacija tkiva bi stoga mogla olakšati kontakt između mikrobioma Masturus lanceolatus i orke, što bi moglo pružiti nutritivne ili druge koristi, poput regulacije imuniteta.

Primećeno ponašanje moglo bi se protumačiti i kao oblik roditeljskog ulaganja, istakli su istraživači. Deljenje lešine na lakše savladive delove za mladunče u skladu je sa ranije primećenim ponašanjima.

- Orke često kidaju plen i dele ga sa ostalim članovima grupe, uključujući mladunčad i mlade jedinke. I dalje nas iznenađuju - rekla je Ejrsova.

Ipak, to ne znači da ova interakcija nije mogla služiti i drugim društvenim svrhama: mogla je jednostavno biti igra za kitove ubice.

- Prikupljanje dobrih fotografija za identifikaciju kad god je to moguće je ključno: i dalje otkrivamo nove tehnike lova i obrade plena kod orki. One su jedni od najpoznatijih morskih predatora na svetu, a ipak nastavljaju da nas iznenađuju - zaključila je Ejrs.

(Telegraf Nauka/Frontiers)